Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Jedan musliman je želio kupiti svojoj djeci novu odjeću za Bajram, ali nije imao novaca, pa je zamolio prijatelja da mu pomogne. I tada se desilo iznenađenje.
Naime, u noći uoči Bajrama supruga je rekla svome mužu: ”Ebu Abdullah, sutra je Bajram, a naša djeca nemaju nova odijela kao ostala djeca u komšiluku. To je sve zbog tvog rasipništva i pretjeranog trošenja novca.”
Muž je odgovorio: ”Ja svoj novac trošim pomažući siromašne i potrebne, a to, draga ženo, nije rasipništvo.”
Žena mu je rekla: ”Pošalji pismo nekom od svojih vjernih prijatelja da nam posudi novac, pa ćemo, ako Bog da, vratiti čim se naša situacija popravi.”
Ovaj čovjek je imao dvojicu iskrenih prijatelja, Hašima i Usamu. Napisao je pismo i dao ga svome slugi i zamolio ga da ode kod njegovog prijatelja Hašima i preda mu pismo. Kad je Hašim pročitao pismo znao je da mu je prijatelj u nevolji, da je u velikoj potrebi i da nema nimalo novca.
Nakon što je pročitao pismo rekao je njegovom slugi: ”Znam da je tvoj gospodar u nevolji i da je potrošio sav novac u humanitarne svrhe. Uzmi ovu kesu i reci mu da je ovo sve što ja posjedujem u bajramskoj noći.”
Sluga se vrati svome gospodaru i predao mu kesu sa novcem. Čovjek je otvorio kesu i u njoj našao stotinu dinara. Sretan zbog novca koji mu je poslao prijatelj, rekao je svojoj ženi: ”Draga ženo, ovo je sto dinara koje nam je Allah poslao!”
Supruga je sa oduševljenjem primila tu vijest, rekavši mu: ”Idi odmah u prodavnicu i kupi djeci novu odjeću i cipele.”
U tom trenutku neko je pokucao na vrata. Čovjek je otvorio vrata i ugledao je slugu svoga prijatelja Usame koji mu je poslao pismo u kojem traži od njega da mu pomogne da vrati dug za koji je već istekao rok. Čovjek je uzeo kesu sa sto dinara koju mu je poslao prijatelj Hašim i dao je Usaminom slugi, rekavši: ”U kesi ima sto dinara i odnosi cijeli ovaj iznos mom prijatelju Usami neka vrati svoj dug.”
Kad je to vidjela, njegova supruga je počela vikati na njega zbog toga što je dao prednost prijatelju nad svojom djecom, a on joj je rekao: ”Moj prijatelj traži pomoć, kako da mu uskratim ono što imam?!”
Od toga nije prošlo ni sat vremena, a neko je ponovo pokucao na vrata. Ebu Abdullah je otvorio vrata i pred vratima ugledao svoga prijatelja Hašima. Obradovao se njegovom dolasku i pozvao ga je u kuću. Kada je ušao u kuću, Hašim mu je rekao: ”Došao sam samo da te pitam je li ovo ista ona kesa koju sam ti ja poslao po tvome slugi u kojoj je bilo stotinu dinara?” Ebu Abdullah je pogledao kesu i iznenađeno povikao: ”Da, da, to je ista kesa. Reci mi, Hašime, kako je ova kesa stigla do tebe?” Hašim je odgovorio: ”Kad sam dobio tvoje pismo i poslao ti ovu kesu sa sto dinara, ja više nisam imao ni dinara kod sebe, pa sam poslao poruku našem prijatelji Usami i zatražio od njega pomoć. A onda sam se začudio kad sam od njega dobio kesu u kojoj je bilo tačno sto dinara, pa sam došao kod tebe da otkrijem tajnu u vezi ove kese.” Ebu Abdullah se nasmijao i rekao: ”Usama je dao prednost tebi nad samim sobom i poslao ti je kesu sa sto dinara, kao što si ti, Hašime, dao prednost meni nad samim sobom.”
Hašim je sa osmijehom na usnama odgovorio: ”Ne, nego si ti dao prednost Usami nad sobom i svojom djecom. Stoga je najbolje da mi sada podijelimo ovaj novac između nas trojice na jednake dijelove.”
Ebu Abdullah je rekao: ”Allah te blagoslovio, Hašime!”
Kada je halifa čuo za priču o trojici iskrenih prijatelja, svetrojici je dao po hiljadu dinara.
Tada je Ebu Abdullah radostan ušao kod svoje žene i rekao joj: ”Šta misliš, draga ženo, je li nas Allah iznevjerio i ostavio?”
Ona je odgovorila: ”Ne, nije nas Allah ostavio, već nam je povećao nafaku.”
Na to je njen muž dodao: ”Sad si sigurno shvatila da je dijeljenje na Allahovom putu dobitna trgovina koja nikada ne može propasti.”
