San o DŽennetu

249
san o dzenetu

Ðuturum sam, hastaluk me steg'o

Nikog da mi u zijaret dođe

Džadom starom kraj čardaka moga

Hefta ima a Bošnjak ne prođe

Moja soba u čardaku starom

Meni samom kao turbe dođe

Muhabet sam poželio s majkom

Eh, da hoće na san da mi dođe

Da je pitam može li umrijeti

Onaj koji ni živio nije

Onaj što je umro prije smrti

I još živi život džennetlije

Na sanak mi majčica ne dođe

Već selami neki avaz strani:

Bujrum, uđi, ti smirena dušo,

Pa nastani Džennet obećani

Ah, kakve su džennetske ljepote

Ljudski razum dokučit’ ne može

I opet bih ginuo za vjeru

S Ahireta da se vratit’ može

 

{youtube}sZmggDQJekI&list{/youtube}