Jučer je u Bijeljini Milorad Dodik tražio podršku za održavanje referenduma od vladike zvorničko-tuzlanskog Hrizostoma. Kako je i očekivano, vladika Hrizostom je podržao Dodikov referendum i žestoko napao Bakira Izetbegovića. Javnost u BiH malo zna o ratnoj prošlosti zvorničko-tuzlanskog vladike. Tokom agresije na BiH, Hrizostom je predvodio Episkopiju bihaćko-petrovačku. On je bio jedan od najžešćih zagovornika osvajanja Bihaća i Cazinske krajine. Hrizostom je učinio sve da motivira Ratka Mladića da pokuša osvojiti Bihać. U nastavku prenosimo dio iz dnevnika Biljane Plavšić u kojem ona govori o ulozi vladike Hrizostoma u podsticanju srpskog političkog i vojnog rukovodstva da odlučno krenu u osvajanje Bihaća i Cazinske krajine.
“Dnevnika Biljane Plavšić
Dobro se sećam jednog skupštinskog zasedanja na Jahorini, u zimskim mesecima 1995. Još traje sporazum o primirju, došao je episkop bihaćko-petrovački Hrizostom, i tražio je iza zasedanja sastanak sa rukovodstvom, poslanicima iz zapadnih opština i nekim generalima koji su prisustvovali skupštini. Održao je preosvešteni vladika predavanje o našoj borbenoj poziciji, ali i o neprijateljskim pokretima. Bolje je poznavao vojnu situaciju na zapadnom frontu nego oni koji su za to zaduženi. Dao je prognozu događaja nakon isteka sporazuma o primirju. Samo što ne reče: “Ovo je neprijatelj uradio i dobro se pripremio za udar po nama, a šta vi radite, da li ste spremni da prihvatite ovaj udar ili ste u stanju zimskog sna?” Ovo se odnosi ne samo na generale nego i na političko rukovodstvo, posebno vrhovnog komandanta Karadžića.
Pominjao je Hrizostom i Bihać, a ja gledam Radovana i mislim: preosvešteni vladiko, kome to govoriš? U njegovoj glavi Bihać nije ratište nego tržište. Sa Bihaćem smo mogli da završimo rat i to kao pobednici, kao što je u jesen 1994. već objavio američki ministar odbrane. Znam da bi bilo žrtava i da nam u pregovorima, verovatno, ne bi pripao taj grad, ali srpska strana bi bila u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji, rat bi se završio godinu dana ranije. To nije bila obična godina, to je godina koja je u samom početku najavljivala smrt Srbima (“Bljesak”, “Oluju”, bežaniju iz Sarajeva i druge tragedije).
Početkom 1995, a posebno nakon onog užeg sastanka kada je vladika Hrizostom onako upečatljivo govorio o stanju u njegovoj eparhiji na zapadnim granicama naše Republike, poslanici su tražili od komandanta Glavnog štaba da podnese izveštaj Skupštini iz područja njegove nadležnosti. To se desilo na 50. jubilarnom zasedanju u Sanskom Mostu, 15. i 16. aprila 1995. Centralna tačka dnevnog reda bilo je izlaganje generala Mladića koje je trajalo dva časa, što je on i najavio. Na ovo zasedanje pozvani su mnogi gosti. Nije baš bilo mudro podnositi izveštaj o stanju u vojsci pred tolikim gostima. Bilo je više gostiju nego poslanika. Za neke sam bila sigurna da su tu samo zbog Mladićevog izveštaja i da su nedobronamerni, provokatori“.
Upravo na toj 50.jubilarnoj sjednica Narodne skupštine Republike Srpske, o kojoj govori Biljana Plavšić, govorio je i Milorad Dodik koji je, vjerovatno motiviran nastupom vladike Hrizostoma, tražio da Ratko Mladić, odnosno Vojska Republike Srpske uništi Peti korpus.
Danas su Milorad Dodik i vladika Hrizostom ponovo na istom zadatku, opet jurišaju na našu zemlju. Ništa čudno, oni će to raditi dok su živi.
