Na bosanskom, grlom po istini

663

Sutra je 21. februar – Međunarodni dan maternjeg jezika

Maternji jezik je dio kulturnog identiteta svakog naroda, tačka jasnog prepoznavanja, znak različitosti ali i tolerancije i razumjevanja među ljudima. Briga o maternjem bosanskom jeziku je način dokazivanja svijesti kulturne elite Bošnjaka  o vlastitom identitetu. Naš bosanski jezik je nama pripadajuće zborište, naše toplo ognjište, gizdavi mehlem svake duše bosanske.(E. A.)

NA BOSANSKOM, GRLOM PO ISTINI

Piše: Enver Alić

Kad  doznam da o bosanskom jeziku

Baildisani  svijet   malo brine

 U  glavi  mi  od ogluhe nešto pregolemo  sine

I poželim da nepodnošljivo jeknem

I  dreknem

I  vrisnem

Dođe mi Uzvišenog mi mog

I  imena mi jezika bosanskog

Da  vrisnem  al’ ne  svisnem

I ništa više, i ništa drugo

I ništa više, i ništa manje

Sklapam oči  i  budan sanjam

Sanjam na mom primamljivom bosanskom

Stalno sagledavam šta mi je

I često  svoga Bošnju u snu mamim

Da spozna  da ovako gizdav   jezik  sigurni  je  dom

Najljepši na svijetu

U snu na primamljivom  bosanskom

Sam sebi  saopštavam:

Bosne moje – da mi je

I  dražesnog bosanskog moga- da mi je

I  iz njegove sehare eglena – da mi je

I  zanosnog  muhabeta na bosanskom – da mi je

Svi jezici svijeta kuće su  i ognjišta

Golema  staništa glagoljivih  besjednika

 Ali  kad  ja  bosanskim prozborim

Topim se  u nekom ševku

I tom čežnjom  očaravam

Potom  bez  i  zehre  stida   progovaram:

Kahrimanski    ljepotu  zagovaram

Dopadljivog doma mog

Staništa zbora bosanskog

I stalno mi  iz duše  navire  neka  dika

Kad   na bosanskom  Uzvišenom  dovim

I  kad bosanskim grlom  ubjedljivo  tvrdim

Da  najviše  volim samo Njega

 I  Njegovog  Miljenika

Odjekuje  primamljivi  zbor bosanski

Njegova se jeka čuje preko  brda i planina

Preko modrih  rijeka i dolina

Moj bosanski je mila češnja

U  jekama mojih opažaja

Zborim da bosanski  je kuća moja

Zborim da je mutvak moj

Mili toprak moj

Želja moja  živa

I dok tako  bosanskim besjedim

Ja  izdašno  ahbabim s njim

I  učtivo ga grlim

I s njim udaram grlom po istini

S njim  u zanosni dostluk padam

S njim se bosanskom   selametu nadam

 U gnijezdu njegovih riječi živim

Sva imena stvari  na bosanski  bilježim

I  to mi nekako pomaže da lakše dišem

Zboreći na jeziku svome

Pokazujem da ga silno volim

Na njemu pišem da  Uzvišenog   molim

Da govornika na bosanskom

Imade  što više

Ja stalno hizmetim zemljici  Bosni

Hizmetim  gordim Bosancima

I hrlim   gnijezdu   jezika bosanskog

Bosanski  mi  je  pripadajuće zborište

Gizdavi  mehlem duši mojoj

Bosanski  je  moje ognjište

Pokretačka mivka  grla  mog

Mili materinski kutak

Kojem  osjećajno srcem i dušom  pripadam

I ništa više, i ništa drugačije.

Kalesija, 20. februar 2018. godine