Podizanje minimalne plaće na 1.000 KM bez smanjenje opterećanja za poslodavce, ali i uvođenje neradne nedjelje u Federaciji Bosne i Hercegovine, već je navelo neke poslodavce da počnu razmišljati o selidbi svog poslovanja u Republiku Srpsku ili Brčko distrikt. Glavni razlog za to je velika razlika u izdvajanju za doprinose.
Naime, na 1.000 KM minimalne plaće u FBiH idu još 744 KM poreza i doprinosa, odnosno 74 posto od tog iznosa, a u RS-u na minimalnu plaću od 900 KM treba izdvojiti približno 460 KM poreza i doprinosa, odnosno 51 posto iznosa minimalca. Razlika je još drastičnija ukoliko posmatramo Brčko distrikt gdje na 1.000 KM plaće ide izdvajanje na poreze i doprinose od maksimano 45 posto, odnosno od 360 do 450 KM zavisno od porezne kartice.
Usporedba ovih iznosa govore jano govori da se radi o značajnim razlikama, gledano po samo jednom radniku, a o desecima, koliko neke firme zapošljavaju, da i ne govorimo.
– RS i Brčko su sada u poziciji da privlače kapital, a kada dođe kapital, to privlači i radnike. Svako ko želi uložiti novac, primijetit će znatnu razliku u minimalnim bruto plaćama u tri teritorijalne jedinice unutar BiH. Zbog toga naglašavam koncept jedinstvenog ekonomskog prostora u BiH u kontekstu kojeg treba posmatrati svaku ekonomsku mjeru koja se donosi. Ovako se preko noći znatno narušila ravnoteža i ona upućuje da je problem sa fiskalnim opterećenjem na rad. Pojednostavljeno, od bruto plaće u FBiH opterećenje na rad je 41,5 posto, a u entitetu RS ono iznosi 31 posto. RS je ranije uradio neke parcijalne fiskalne reforme, a FBiH do dana današnjeg nije provela fiskalne reforme, odluka o minimalnoj neto plaći sigurno nije fiskalna reforma – pojašnjava Čavalić.
Sve navedeno dovelo je do toga, zaključuje Čavalić, da je radnika lakše zaposliti u RS-u ili Brčkom, nego u FBiH, i u slučaju kada primaju identičnu plaću.
Faktor.ba
