I.
Što to ječi Pridor-polje To polje široko
Što Kozara gora jeca Što kose razpliće
Što se Sana razsrdila Bije o brigove
Kakva huka iz dubina Majke zemlje dopire
Il se zemlja otvorila Pa guta nebesa
Il se nebo privrnulo I gromove stresa
Il holujni vihorovi Oblake razgone
Jal svatovi gorom jezde Bisno podvriskuju
Da su svati već bi umuknuli
I gromovi sa nebesa Sad bi utihnuli
Vihorovi slomili bi krila
Rika Sana podvila bi skute
A Kozara oči čarne Već bi izkapala
Nit se zemlja prolomila Zemlja rodonosna
Nit se se nebo izvratilo Nebo spasonosno
Niti munje i gromovi biju sa Kozare
Niti majka sina ženi pa se veseli
To Pridorka majka Hava
Mrtve sine oplakuje
Što imade šest sinova Ko šest gorsklih vila
Što stasaše na milini Majkinoga mlika
A sada ih rano ljuta Crna zemlja skrila
Nek se pamti i spominje Odsele do vika
Ne smori ih glad svakdašnja Bólja siròtinjā
Ne pomori kuga teška Strašna morija
Ne odnese voda plavna Ni zemlje silina
Nit holujni vihorovi Sila hurnebesna
Ne sažeže grom nebesni ni gromovo đule
Ne probi ih oštro kopje Ne ustrili ljuta strila
Ne posiče sablja britka u starome boju
Nit omami na dubravi bajna gorska vila
Smrt im tad crna dokasa Srid cvata prolitja
Na crnom hatu sadruga rata
Pod budnim okom ciloga svita
Na ognjišće pradidovsko Hrupivši na vrata
Komšije ih sve pobiše Ljudi sa tri prsta
Srditi sinovi kivni Knežopoljke majke
Na privaru bez milosti Sve u ime krsta
U onoj strašnoj pomami Svetosavske hajke
Zgibe šest Dobrih Bošnjana Dičnih sinova
Ni mrava ne zgaziše Sve viti jablani
Šest gazija nabreklo snagom soka drinova
A svešest su brat do brata Tad mučki zaklani
Kraj babe im glave kuće Dobrog Muharema
Bilo je to u jednoj zemlji sanjara
Baš na krvavom Balkanu
Nasred stare Ilirije Što zovu je Bosna
Što sva je smrtnim simenom posijana
Al navik prkosna od sna
U Svemiru tada jedna zvizda je pala
Na našem nebu sve zvizde se razbižaše
I gori se više nikad ne najdoše
A Venecija tone I Europa nije stala
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam huda talkin zaziva
II.
Jeknula Hava majka Pridorka
O šest godova mojih u srdcu
Šta ste mi čedni Bogu zgrišili
Svešest sam vas pod srdcem nosila
Majkinim vas mlikom zadojila
I njihala na toplim grudima
S Muharemom svojski vas gojila
Da budete ljudi med ljudima
Da stasate brez grihova duše i jezika
Allahu svom sam dovila
Da ljubite zemlju Bosnu
Svoju drugu majku
I komšiju da gledate ko rođena brata
Da nikoga ne pratite
Gladna priko kućnih vrata
Rastli ste mi ko jablan iz vode
Jedan drugom do uha stizali
Što je bilo kakvog posla
Sve ste radit znali
A u školi sve ste nadučili
Svi momačke sanjali ste snove
I životne izkivali nade
Orali ste polja i dolove
Gnizdo vili za suđene mlade
Nad dahom vam drhtala sam
Ja krhka jasika
Da kockari ne budete
Ni pjanice težke
Nego sve škole dobre
Da mi izučite
Da se pročujete slavom
U sedam gradova
Da vas na glasu kućom oženim
Sa sila se poljem vaša pisma horila
Gorom jezde kićeni svatovi
Nabreklom klasju zanosno zborila
Svatovski te zobali hatovi
Pođahkad bi kod kuće pivuši
Bosno moja poharana
Zemljo moja neorana
Riko slavna nikad ne prisuši
Kad bi radost punila im grudi
Harmuniku Nishad bi razvuci
Bosno moja divna mila Zemljo gizdava
Čuli bi se slatki zvuci
Još svatovac kad složi bi stari
Sve ko jedan u sve sedam grla
Zvonili bi i bili duvari
Do Paleži pisma bi doprla
A tek kad bi onu odpočeli
Koliko je Pridor-polje Dugo široko
Još je lipša Pridorčanka Ašik divojka
Nju mi gleda mlado momče Tanko visoko
Konja jaše sablju paše Ide po dragu
Njemu lahor poljem poručuje
Široko je Pridor-polje Umorit ćeš se
Duboka je Sana voda Utopit ćeš se
Srce žarko divojačko Opržit ćeš se
Odgovara azgin momče Ašikli srdašca
Prikasat ću Pridor-polje kao avliju
Priskočit ću Sanu vodu Zagrlit Ajniju
Obljubit ću divu milu na svome čardaku
Da mi s pismom od uranka dvori staru majku
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Sada vam majka talkin zaziva
III.
Ja Pridorka majka Hava
Ne dočekah taj svoj sritni danak
Vukodlačka nadvila se strahva
Smrtna pisma sruši slatki sanak
Drekavac je u mrklim noćima
Navišćivo krvave pirove
Đurđev danak hajdučki sastanak
Sa svih strana zinule hijene
Krvožedni čopori kurjaka
Poklat će vam sve do dojenčeta
Sve zvizde su nam se tad javile
Milujuć svilenu goru
Ali sve zvizde zajdoše U ždrilo svoga mraka
Kad opaka zvir raširi krila I sakri zoru
Ta opaka guja aždahaka
I zakuka sinja kukavica
Baš na Jurjev rano u nedilju
Na oskruši iznad hošafhane
Krvav vam je Bajram osvanuo
Vi ste svoje odbrojali dane
Bahnuše nam hajdučki na vrata
Baš na Bajram za sofrom ručamo
Čizmama nam vrata otvoriše
Na bureku vilice zastaše
– Pomozbog vam na Bajram balije
Zalud su vam beretke zelene
Prazna prijetnja od vašeg Alije
Vaše glave nama dopanule
Nesta Bosne Sve biće Srbija
– Šta to zboriš komšija Jovane
Koja te je nevolja pritegla
Da nam tako priko praga prijdeš
Da nam vako hrupiš u odaje
Da s puškama Bajram čestitate
Da popriko čeljad mi pòglēdāš
Da mi pritiš na mome topraku
Kakve bolan zelene beretke
Ni fesova pradidovskih nema
Muharem je stao govoriti
Zar se nismo krvlju pobratili
Na Paleži na kozarskom visu
Partizanska di ti je zakletva
Ibreti se moj blagi Muharem
Što pogazi ti rič partizansku
I pogazi krvno pobratimstvo
– Nema brata dok ne rodi majka
Partizani bili i nestali
Mi ponovo četnici postali
Vi ste Turci bili i ostali
U odžaku krijete tandžare
Da nam jope za vrat uzjašete
I kmetove od nas načinite
Pod crnom šubarom komšije Jovana
Škiljavo oko vatrom žagrilo
– Ko to muti To nemere biti
Kume Jovo jesil sišo s uma
Zar rakija mozak ti popila
Kakve puške i kakvi bakrači
Ni čakije za pasom nemamo
Kmetovi su bili i nestali
Nekad bilo sad se spominjalo
Mi Bošnjaci na svome obstali
I kada je srbski kralj Mrkonja
Zemlju našu vama podilio
I to smo vam bili halalili
Velik grih je napast na komšiju
A sramota jednom pobratimu
Dušu grišit na nas udariti
Sa puškama na nas goloruke
I nevirstvom kuću poganiti
Do jučer smo zajedno orali
Upajili u paru volove
I slagali krivudave brazde
S ove kose doli u dolove
O Petrovu zajedno kosili
Kupilice skupa su kupile
A kopači u istoj postati
Žetelice zajedno su žele
I pojale pisme žetelačke
Šeničice sitno sime
Mi te žele a mi te ne jele
Svatovski te konji pozobali
Prija moji nego brata moga
A i mi smo znali zapivati
Ide Mladen vodi partizane
Razvio ih na sve četir strane
Koliko je na Kozari grana
Još je više mladih partizana
Koliko je na Kozari lista
Još je više mladih kominista
Za ovom si sofrom večeravo
I rakiju moju izpijao
Pijanog te do kuće pratio
Hava te je ko sina pazila
I pojila taze varenikom
Ko dite si vazda zastranjivo
Dok su drugi igrali se klisa
I kerali po proplanku šudu
Ti si šćapom-sabljom razmahivo
Tvoje riči nisu od diteta
Kad si piso na šumskoj kolibi
Vođe živi rabra četa
Arambaše Jovančeta
– Koja postat Kakve žetelice
Šta kopači a i kosci znojni
Od sada je srbska vlast u Bosni
Krmetnjaci i tamjan opojni
Sve će biti pod krstom na vratu
Ja kosbaša vama sam odsada
Nema više zajedničke mobe
Za kopanje ni za koševinu
Žetelice posebno će žeti
Ni sahrane a ni pirovanje
Neće s vama nikada bivati
– Što nam braniš kad smo se obvikli
Da živimo kako vi hoćete
Radi vas smo sve svoje zatrli
Uz kazane rakiju srkali
I pijani uz krmad spavali
Čvarke lojne jeli kao i vi
Rođenoga brata odaljili
I jezik smo rodni zaturili
Džamije nam u trnje zarasle
U njiha ste hajvan ugonili
Ni po čemu svoji nismo bili
Zarad bratstva da se ne bijemo
– Ne govori da vas ne pobijem
Tu za sovrom da se ne maknete
Na Đurđevdan u neđelju svetu
Vojvoda mi strogo naredio
Da vas žive do njega dovedem
I privedem na zbor oko crkve
Da krst časni opet cjelujete
Pradjedovsku vjeru prigrlite
I vojvodi skute poljubite
Da zajedno kolo povedemo
Da kličete ovo je Srbija
Nema Bosne glavom da jamčite
Oči su mu krvave sivale
Na šubari kokarda razpeta
Lice mu se naizvrat stavilo
Od huje je sasma pomavilo
Dok je Đorđi krišom namigivo
I pritvorno sve isto ponavljo
Ne bojte se Ništa vam nećemo
– Bosne ima i vazda će biti
Sa krstom smo davno razkrstili
Stup sunčani nurom nas obasja
Nikada se nisam ni bojao
Život i smrt ne pripada meni
Pričekajder pa da se obujem
I bajramsko odijem odilo
Da sve bude po adetu starom
Kad smo išli curama na silo
– Nema više kao što je bilo
Moreš i bos neće ti trebati
Ni bajrama više biti neće
Kolo naše odsad se okreće
Pusta sofra Svih sedam kašika
Gladna usta ostaše da žude
A momački žarki snovi tugo
Pod jastukom počeše da hude
Zadnja mi je slika u očima
Niz put idu onkraj stare bašče
Pod beharom razcvalih trešanja
A za njima s puškom u rukama
Jovan Đorđe Miloš i Nemanja
Sve od tada baš svakoga časa
Jecao je bolno kućni prag
Ali od njih ni traga ni glasa
Zloslutna šutnja zamete im trag
Osta zemlja zdivljačena Neorana
Brez težina vaših prsa na lemešu
Brez poprska toplih zrna s vaših dlana
Vi što mjesto u oranja
U krv svoju zamočiste mlade gležnje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam huda talkin zaziva
IV.
Ja Hava majka razmajka
Zaklanu nadu ko sinove grli
Dok zlotvori vire iz prikrajka
Gologlava u susret im hrli
Tražila ih sedam lita
I još sedam
I još sedam
Bahuljala dan i noć Hudila
Da oćuti miruh svojih ljiljana
U snu Na javi glasno žudila
Sluteć nada je njena striljana
Kosama kozarskim bosa hodila
Gazila travu rosnu
Golim rukama zemlju razgrtala
Bosansku tvrdu i posnu
Kazuj Kozaro seko zelena
Pitala svaki jasikin list
Gdi ti sakri šest mojih jelena
Pod koji glog il krošnjovit brist
Pitala i jele vite
Bile brize izpod gaja
Silne bukve gorovite
I jasike treperave
Od listova srebrosjaja
Orlove dozivala s visova sure
Pitala cvitak svaki i tvrdi drin
Dozvala samo holuje kroz gudure
Najde samo pelin nigdi bili krin
Da pita zvizde il misec žut
Il možda zvizdan sjajni
Kako da nađe do njih put
Zabravljen šutnjom i velom tajni
Kazuj Sano moja posestrimo
Gdi odnese mojih šest jablana
Gdi su oni vodu zabentili
Samo šutnju u prazan čun Sakrila je Sana
Nad poljem klasalim ševu da pita
Kada će kliknuti radostnu vist
Kako kad namisto smilja pelin cvita
Na Đurđevdan i Blagovist
Nisam nisam ove sjetve ni rod prvi
Sva sam sva sam vruća rana
Lelek žala jed zeleni Prsak krvi
Kao zemlja zdivljačena neorana
S njima prhnuh prvom suncu
Sa gradine nebotične stine
Utopiti žedne zine u modrini
I ubrati kap sunčane grušaline
Podariti domovini
Svoj klik ću prvi
Sklupčat u krik u krvi
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam majka talkin zaziva
V.
O šest kata mojih na srdcu mehlema
Majka bi vas lahko pripoznala
Po damaru majkinoga mlika
U svȁkōga čelo povisoko
Sa koga je pucala vedrina
Pod brcima zubi keserasti
Plećima bi vrata zakrilili
Od smiha im čardaci zvonili
I pucali od nabreklih snova
Ne umače nijedna divojka
Oštrom oku mojih sokolova
Najmlajeg bih najlakše poznala
Pod miškom mu vran mladež virio
Do škole ga na sisi pitala
Radošću je život razgrtao
Sa lica je blag smišak širio
Po kosama leptire ganjao
Niz potoke pušćao splavove
U vojsku ga na more uzeli
Vala i jest more za mornare
Mladohan mi često govorio
Ne brini se moja stara majko
Ja te nikad neću ostaviti
Dovest ću ti najlipšu nevistu
Da te dvori Da te razgovori
I još ću te na hadždž opremiti
U sretanje sa majkom Hadžerom
Što je srcem zemlju otvorila
I zemzem je voda tu provrila
Ismaila sina napojila
S knjigama je ligo i ustajo
I napamet mnoge pisme znao
Dobro pamtim da je tabirio
I Skendera I Dizdara I Sidrana
I Nedžada I Envera I često citirao
Naša Bosna To je dobra zemlja
I mi u njoj pitom narod stoji
I kad pjeva i kad gorko plače
I dan i noć klobučaju kiseljaci
Sagni se i pij Niko ti ne broji
Bosna nam je i otac i majka
Abdest uzet kad u Bosnu stupaš
Bosna je ćilimom zastrta
Često je zborio
Ilum brao na svom učilišću
Da muderis vremenom postane
Holuje se po nebu skobiše
Krvnici ga naivnog zgombaše
Iz grudi mu srdce iztrgnuše
O da sam ptica pa da imam krila
I da imam oko sokolovo
Cilu Bosnu ja bih priletila
Letila bih nikad ne bih stala
Dok sinove ne bih ugledala
Al zemlja priteže nebo visoko
A insan kratkovik smrti se nada
A nisam tica Nisam soko
Nisam nisam tica kukavica
A ni ševa što nad klasjem klikti
Lastavica što po nebu šara
Već žalostna pod strehom kumrija
Huda majka u četir duvara
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam majka talkin zaziva
VI.
Ja zlosretna majka Pridorka
Oplakujem svoju sudbu kletu
Pribiruć brazde do svakog odorka
Da napipam kosti svom ditetu
U polju i gori procvali bili krinovi
Svaki ljiljan kao da nešto zbori
Da li su nečiji klikovi il krikovi
Kao da svaki u sebi krišom šapori
Kakvi to glasovi mukli
Biju iz zemnih dubina
Gdi je srid gustog lisa pukla
Jedna gola krčavina
Šta to skrivaju neljudi-ljudi
Možda bi vileni vitar znao
Što kroz bukove krošnje gudi
Kada je na kosi jednoj zastao
Huj Kozaro savij svoje grane
Prozbori vitar sa kose prvi
Pa nam odkrij sinove zaklane
Što čedni hlipte u rođenoj krvi
Sa svirale zohve stare
Jezivi trajanov lelek se čuje
Iz mračnih zemnih dubina
Sve do neba silno odjekuje
Tu kosti su sve do jednog sina
Ovo ti je kosa Tomašica
U njoj strašna jama jezovita
Duboka je sto bunara suza
A široka u bezkraj jecaja
I pod zemljom zemlja prozborila
Ja ti nisam dušman već pravi dost
Jama ti ova sinove skrila
U crnoj smrti Sve na kosti kost
Golim rukama zemlju razgrće
Krvavu tvrdu bosansku grudu
I pribira polahko kost po kost
Da smiri majkinu dušu hudu
Iščući Allahovu samilost
Pružena ruka iz zemlje viri
Iz lubanje niko bili krin
Kroz lipove krošnje šapat se širi
To majko je tvoj najmlađi sin
Šta to radiš sine u ovoj osami pustoj
Bez svoje od sunca sine
Sve ove godine duge
Života svoga propušćene
Davno ti sam legao majko
I još dugo ti mi je ležati
Bez svoga zaklanog grla
Iz njega krik da ne bi čula
I iz očiju ugaslih davno
Suza neka da ne bi kapnula
Ne tuguj naša žalostna majko
I kad kosti u prahu napipaš naše gole
Ne reci za nas da smo mrtvi
Mi živi smo majko sinovi tvoji
Što do zadnje kapi krvi te vole
Samo što nas ti ne vidiš
Za nama si oči izkapala
Kad poželiš da smo s tobom
Ti nas samo jednog po jednog
U svojoj dovi imenom nabroji
A sve sanjam majko da sam živ
I kuću svoju kako ja imam
I u njoj tvoja nevista bajna
Na jastuku ruke širi
Mene mlada sanja
Kako sam majko imao glas
I jezik svoj imao
A sad ni glasa ni jezika nemam
Jer nema ni nas
Sanjam majko babu Muharema
Što uči nas da budemo ljudi
Čedni janjci među kurjacima
Strahom dihat na rođenoj grudi
Poučite me o sinovi moji mrli
Kako da smrt vašu prigrlim
Bez bola i užasa vašeg I krika
Kako izmolit Božiju kaznu
Vično prokletstvo vaših krvnika
Sedam praznih na sofri sahana
Snivalo je dvadeset godina
Da po njima kašike zazveče
Jemecima ne bilo mahana
Sada kosti po grobnicah ječe
Šta ću sama na ovome svitu
Nema niko da me zovne majko
Molim Boga da mi dušu uzme
Da se smiri u džennetskoj bašči
Kraj šehidskih srdaca sinova
I dobroga moga Muharema
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaša talkin zaziva
VII.
Ja Hava majka Pridorka
Zlosretna majka bosanska
Svojim rukama skitih na tabut
Sinova svojih zdrobljene kosti
Milujuć suzom gorkom što lije
I s njima u kabur spustih ledni
Srce majkino da ih grije
Dok bdiju ovdi na vičnoj straži
U grebju gdi je ona gradina stara
Majki od dražeg draži
Mezar do mezara
Ja žalostna majka sa saburom
Svezah mahrame svatske vezene
Na nišane šehidske nad kaburom
Ko da nikada nisu ni mrli
Da vično ih misto jedrih cura
Sjajna misečina mehka grli
A onda tu sa brda nad prugom
Mahramom mahnem Muharemu
Strojovođi u vozu što poljem dimi
Pa lokomotiva bolno jekne
Po krvavoj serhat-postojbini
Uputi me Svevišnji moj Bože
Razmrsit njihovu sudbu hudu
Kako su ko dica bili lahkovirni
Virovali krvnom dušmaninu
U duši i srcu tako bezazleni
Neoprezni smoreni u čudu
S nadom u grob duboki šutke silazeć
A kad me kob moja sustigne
I ohlade kapci očinji
Snivat ću mrtva da me vi
Vid moj očinji
Na svojim da me rukama
Sretnu i mrtvu
U kabur mehki spušćate
Ko u dušek dženetski
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Vama sad majka talkin zaziva
VIII.
Pognula Kozara glavu od stida
Po kosama vape zaklani krici
Vični tragovi srbskog genocida
U masovnoj grobnici Tomašici
Ja Hava majka pramajka
Pozivam za svidoka Sudnji dan
Baš početak i svršetak svega
Da svaki je čovik vavik na gubitku
Sem onih što vode u dobrinu
I onih koji su nevini pali
Klanjajuć se svome Allahu
I ljubeći svoju domovinu
Ja stabljika krhka u saksiji
Pod strehom pitoma kumrija
Cili vik u četir duvara
Derviš s tespihom u tekiji
Čelo na zemlji prid Allahom
Dovom vas zadnjom dozivam
O šest godova mojih u srdcu
Iz mezara ustajte u duhu jači
Jači i žešći Dobri Bošnjani
U džennetu ne mirujte više
Ako ste mumin-junaci
Majkine ne brojite suze
Vi ponosni Bošnjaci
S nebeskih kad modrih visina
Snesu vas meleki amo
Uzmite oklop i šćit
Potegnite buzdohan i sablju
Jurnite kroz ranjenu Bosnu
Kroz smrt uništite smrt
Za vama ko jedan će
Gladni goli i bosi
Pohrliti Bošnjaci
U izlizan jaram zapregnuti
Ko robovi pokorni
Kako ih je Bože malo ostalo
A kako su sve jači i jači
I koliki Bože nur pobide
sa lica im šehidskog zrači
Pa sad nek otvori oči Kto hoće da vidi
Neka otvori uši sad Kto hoće da čuje
Da taj kto nepravdu čini Ili zapovidi
Nepravdom više ne priti I zlo naređuje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaša talkin zaziva
IX.
Halali majki sine Skendere
Na ovoj strašnoj repliki
Što u knjige ti zapisa Svog kmeta Mihajla
I sina mu druga ti Jovana
S kojim si kažeš na pravi put izišo
Jovan mi ćorlući iduć na jutrenje
Što ćeš sama među Srbadijom
Da nam kvariš ti sveto krštenje
Nije ništa više pod kadijom
On i isti što su ih odveli
Za srdce me paski ujidaju
Ovih deset i deset godina
Sve nedilje u crkvu kad projdu
Bezsramno se putem cerekaju
Priko plota podlo dovikuju
Balinkuro đe su ti sinovi
Odkad smo ih od crkve pustili
Kao da su u zemlju propali
Mlogo su se bili razpjevali
A tebe su samu ostavili
Sama liježeš a sama ustaješ
Svakog dana sedam puta mriješ
Ti žalostna sinja kukavice
Tvojoj Stojanki majki Knežpoljki
Što osvetu priziva rad tri svoja vučića
U amanet ostavljam dunjalučki
Da kletvu ovu vično ponavlja
Kozaro seko zelena
Druga majko mojih jablana
U srcu ko u kotlu plamenom
Mišaš svetu osvetu
Osvetu seko osvetu
Okaj mi sina Senada
Okaj mi sina Sejada
Okaj mi sina Nihada
Okaj mi sina Zilhada
Okaj mi sina Zijada
Okaj mi sina Nishada
Kiše je željno suho simenje
Pridor-polje osvet presvete
Sveti nas seko Kozaro
Okaj nas smrtno krvavo
Kad čuješ jednu huku veliku
Kako krvnicima džehennem hajcaju
Naletosum
Lanetolsun
Naletosum
