Pripremio: Nedim Botić
Bivša studentica Škole za vizualne umjetnosti u New Yorku, Leen Sadder, je od profesora dobila zadatak da istraži historijat oralne higijene. Tokom istraživanja, saznala je za velike zdravstvene koristi misvaka, drvceta koje se tradicionalno koristi za čišćenje zuba u zemljama Bliskog Istoka, Pakistanu i Indiji. S svakom se upotrebom misvaka, odgriza njegov vrh kako bi se otkrila nježna vlakna nalik na zubnu četkicu. Misvak se inače dobija od drveta Salvadora persica.
„Pomislila sam: ‘Znaš šta, na fakultetu si. Imaš slobodu da budeš kreativna, da radiš ovakve stvari’, i tako sam krenula s idejom o misvaku”, rekla je Leen. Započela je svoj studentski projekat, prilagodivši misvak potrebama tržišta s marketinškim pristupom namijenjenim savremenim, zapadnim korisnicima.
Tako je nastao „THIS”; proizvod koji se reklamira kao „organski, prenosivi i jako koristan za svakodnevnu njegu zuba”.
Najveći je izazov predstavljao iznalazak načina kako reklamirati misvak savremenim potrošačima, koji nisu navikli da grickaju jedan kraj četkice kako bi oprali zube.
Stoga je tim okupljen oko projekta „THIS” pronašao rješenje zasnovano na principu rezača cigareta, te se danas skupa s misvakom prodaje i „rezač štapića”.
Pored dizajniranja privlačne i inovativne ambalažu, organizovana je kampanja promocije misvaka „THIS” kao alternative zubnoj četkici na savremenom tržištu.
Napravljen je niz postera i reklamnih oglasa na kojima se vide fotografije grančica drveta u prirodi u usporedbi s misvakom u kupatilu, s frazama tipa: „Ovo (This) je štapić” i „Ovo (This) je zubna četkica”.
Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) je 1986. godine preporučila upotrebu misvaka.
