Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Ova kratka priča može nam pomoći da učinimo velike promjene u našem životu. Naime, jedan profesor je započeo svoje predavanje držeći u ruci čašu u kojoj je bilo malo vode. Podigao je čašu da je svi studenti vide, a zatim je upitao: ”Šta mislite kolika je težina ove čaše sa ovo malo vode u njoj?” Studenti su odgovarali: ”50g, 100g…, 125g, itd.” Nakon toga profesor je rekao: ”Ja lično ne znam koliko je teška ova čaša, ali moje pitanje glasi: šta će se dogoditi ako bi neko od vas, na ovaj način kako ja to činim, držao ovu čašu u ruci nekoliko minuta?” ”Ništa”, odgovorili su studenti. Profesor je nastavio: ”Odlično! A šta će se dogoditi ako bi neko od vas držao ovu čašu sat vremena?” Jedan student je odgovorio: ”Osjetit će bol u ruci sigurno!” Profesor je prokomentarisao odgovor: ”U pravu si. A šta ako bi je tako podignutu držao cijeli dan?” Jedan od studenata se odvažio reći: ”Osjetit će trnce u ruci ili zamorenost mišića ili čak paralizu. A sigurno će morati otići u bolnicu!” Svi studenti su se slatko nasmijali. Profesor je nastavio: ”Vrlo dobro! Ali hoće li se promijeniti težina čaše unatoč svemu što se dogodilo zbog držanja čaše?” ”Ne”, odgovorili su studenti.
Profesor je nastavio: ”Dakle, šta onda uzrokuje bol u ruci i zamor u mišićima ako se težina čaše ne mijenja i kako se osloboditi tog bola?” Izgledalo je da su studenti ostali zbunjeni profesorovim pitanjem da se jedan student nije javio i uzviknuo: ”Pustite čašu iz ruke!” ”Upravo tako”, odgovorio je profesor i nastavio: ”Životni problemi su slični ovoj čaši vode. Razmišljaj o tim problemima jedan sat i ništa se posebno neće dogoditi. Međutim, ako malo duže budeš razmišljao o životnim problemima, nema sumnje da ćeš osjetiti bol. A ako si konstantno zaokupljen nošenjem tog tereta i razmišljanjem o problemima, onda znaj da problemi mogu da te paraliziraju i da ne budeš u stanju ništa učiniti.”
Naravno, važno je razmišljati o životnim problemima, ali je još važnije odbaciti ih i ispustiti, poput one čaše, na kraju dana i prije nego pođeš na spavanje. Na taj način nećeš osjećati nikakav pritisak i svako jutro budit ćeš se jak i svjež i bit ćeš u stanju preuzeti kontrolu nad svim problemima i nositi se sa bilo kakvim poteškoćama kojima ćeš biti izložen na svom životnom putu.
Sa aspekta islama to znači da, kad god počiniš grijeh prema Allahu, a ne pokaješ se, grijesi će se nagomilavati, i kad god zapadneš u brigu, tugu i beznađe, teret grijeha od kojih se nisi pokajao, pritiskat će te i povećavat će ti tugu, tjeskobu i beznađe.
Stoga, neka svaki naš dan počne sa sabah-namazom i zahvalom Allahu, dž.š., a neka završi sa jacija-namazom, istigfarom, tevbom i traženjem oprosta od Allaha, dž.š., pa ćemo lijegati i ustajati snažni, bezbrižni i spremni za sve životne izazove.
