Predsjednik Vojnog sindikata Srbije (VSS) Novica Antić u razgovoru za portal Nova.rs otkriva pravo stanje u Vojsci Srbije. U nastavku prenosimo spomenuti intervju u izvornom obliku.
Kakvo je stanje u vojsci Srbije tokom posljednjih nekoliko godina?
Poslednjih pet godina naša vojska proživljava ozbiljnu krizu. Više puta smo upoznali javnost sa činjenicom da je u tom periodu vojsku napustilo oko 10.000 profesionalaca. Najveći problemi su nebriga o ljudima i nepotizam, ali i činjenica da je vojska poslednjih godina itekako politizovana. Danas u vojsci napreduju politički podobni, a ne sposobni i kvalitetni kadrovi. Najbolji primer je činjenica da je načelnik VMA pukovnik, a njegov zamenik je general, apsurdno. Slično je i sa direktorom VBA, koji je po političkoj podobnosti čak tri puta nezakonito vanredno unapređen za četiri godine, a to je čovek koji između ostalog treba da suzbija nezakonitosti i kriminal u sistemu odbrane.
Šta su najveći problemi pripadnika vojske Srbije?
Čak 80 odsto profesionalnih pripadnika Vojske Srbije danas prima platu manju od prosečne. Troškovi prevoza do posla i sa posla plaćaju im se u iznosu koji svojevoljno odredi ministar odbrane, a u većini slučajeva nije dovoljan da putujete ni polovinu meseca. Participaciju za lečenje u vojnim zdravstvenim ustanovama vojnici plaćaju dvostruko više nego ostali građani. Noćni i prekovremeni rad se ne evidentira i ne plaća. Na školovanja, usavršavanja i u međunarodne misije upućuju se ljudi koji su po volji komandantima. Imamo generale koji do penzije nisu dobili stan, dok neki drugi, politički podobni, to pitanje rešavaju preko reda. Platu srpskog vojnika danas možete zaraditi bilo gde, sa mnogo manje psihofizičkog naprezanja i stresa kome su zaposleni u vojsci svakodnevno izloženi. .
Šta će biti ako pripadnici vojske izađu na ulice da traže svoja prava i odbiju poslušnost predsedniku, koji je po Ustavu i vrhovni komandant?
Tanka je linija između javnog pokazivanja nezadovoljstva, koje među profesionalnim pripadnicima vojske nesporno postoji, i onoga što se zove nasilno rušenje vlasti ili vojni puč. To smo uvek imali na umu kada smo donosili odluke o izlasku na ulicu i proteste. Ono što sigurno znamo je da ćemo uvek biti uz svoj narod. Tu nema kompromisa.
Koliko i kako srpski političari zloupotrebljavaju vojsku?
Vojska po svim istraživanjima u srpskom društvu uživa ugled veći od 75 odsto. To odlično znaju političari koji zarad podizanja svog rejtinga svakodnevno zloupotrebljavaju vojsku, što je neustavno i nezakonito. To je najčešće radio Aleksandar Vulin, koji je čak i na svom sajtu imao, a i danas ima, priloge i spotove u kojima dominira vojska. Setite se da je čak i jedna od proslava njegove stranke organizovana o trošku vojske i sa vojnim konobarima. Isto danas radi i ministar Stefanović, koji koristi zvaničan sajt Ministarstva odbrane, za svoje političke pamflete i obračune sa neistomišljenicima. Pored toga, najveća zloupotreba dolazi od interesnih grupa koje svakodnevno zloupotrebljavaju vojsku i njene pripadnika za sticanje lične materijalne koristi. To je slučaj sa lobijem trgovaca oružjem koji vojsku i njene pripadnike zloupotrebljavaju na raznim marketinškim predstavama zvanim “vojne vežbe” koje to svakako nisu. Javnost je imala priliku da vidi šta se desilo nedavno na Pešteru, kada je zbog nepropisne upotrebe vojnih sredstava borbene tehnike smrtno stradao jedan naš kolega, a velikom broju drugih su životi bili ozbiljno ugroženi.
Zašto su ministri vojske Srbije ljudi koji sa vojskom nemaju nikakve veze?
Činjenica da je osoba koja je izbegavala vojnu obavezu, u vreme kad su njegovi vršnjaci ginuli za svoju zemlju, postala ministar jedne svetski slavne vojske, koja je izrodila Mišića, Stepu, Bojovića, Leovca i heroje sa Paštrika i Košara, jasno govori o stepenu poniženja koji svaki častan vojnik oseća, ali i o njegovom nezakonitom služenju petnaestodnevnog vojnog roka, čime je zloupotrebio svoj položaj. Isto je i sa osobom koja se direktno dovodi u vezu sa najvećim i najmonstruoznijim kriminalnim aferama. Zamislite kako nas zbog toga doživljavaju u svetu, na primer u Švedskoj, u kojoj ministri podnose ostavku zbog saobraćajnog prekršaja. Da biste se u Vojsci Srbije zaposlili kao profesionalni vojnik, ne smete da imate ni prekršaj, a ministri su nam ljudi kojima se na teret stavljaju najteža krivična dela i zloupotrebe najviših državnih funkcija. O stepenu diletantizma i štete koju su svojim neznanjem, nemanjem autoriteta i ugleda pričinili našoj vojsci suvišno je govoriti.
Šta mislite o vraćanju obaveznog vojnog roka o kojem se ponovo “šuška”?
Kada pričamo o vojnom roku, većina odmah pomisli na vojsku koju smo imali devedesetih godina prošlog veka. Međutim, godinama unazad naša vojska je potpuno profesionalna, ustrojena i organizovana po NATO standardima koja po sadašnjoj formaciji ne predviđa mogućnost popune operativnih jedinica vojnicima, koji služe vojni rok. To pitanje zahteva ozbiljnu raspravu stručne javnosti i izmenu velikog broja državnih i vojnih dokumenata, ali i seta zakona, na čemu niko u Srbiji ozbiljno ne radi. Sve to nam govori da je priča o vraćanju obaveznog vojnog roka, samo priča i još jedna u nizu zloupotreba vojske u dnevno-politički marketing, jer je to očigledno trenutno popularna tema. Prema internom istraživanju koje je nedavno sproveo Vojni sindikat Srbije, novac koji bi se uložio u vraćanje redovnog vojnog roka, bio bi više nego dovoljan da se profesionalcima u vojsci toliko podigne standard da vojni poziv postane popularniji i privlačniji za mlade. Današnja omladina ima drugačije životne navike i potrebe, sigurni smo da mnogi od njih ne bi mogli da se prilagode vojnom kolektivu i zadacima, zbog čega princip dobrovoljnosti mora biti iznad prisile koja sa sobom neminovno donosi i brojne probleme od kojih smo se u vojsci odavno odvikli.
Kada ćete i kako tražiti svoja prava i primanja od kojih možete pristojno da živite?
Konstantno javnost informišemo o tome da nam preti situacija u kojoj vojska vrlo brzo neće moći da odgovori svojoj ustavnoj ulozi. Delimično rešenje vidimo u zaključenju kolektivnog ugovora za zaposlene u odbrani, jer bismo njime sa državom kao poslodavcem, jasno utvrdili uslove i prava pod kojima rade profesionalci u vojsci. Najveći protivnici kolektivnog ugovora su visoki oficiri i generali u Ministarstvu odbrane, koji to uopšte ne razumeju, a ministri nemaju ni znanja ni volje da se tome odupru. Kako stvari stoje, sve ide ka tome da ćemo u godini koja je pred nama, svoja prava morati ponovo da tražimo na ulici, zajedno sa ostalim obespravljenim građanima.
(Nova.rs)
