Autor: Emir Demir
Spominje se da je jedan poljoprivredni inžinjer radio na nekim plantažama u egipatskom Saidu. Tako je jednom prilikom vozom krenuo kući u Kairo, pa do njega sjede neki stariji poljoprivrednik. Inžinjer je među poljoprivrednikovim nogama ugledao vreću koju je ovaj tokom cijelog putovanja svakih petnaest minuta prevrtao i protresao.
To je inžinjeru privuklo pažnju, pa ga je upitao o razlogu zbog kojeg to radi. Poljoprivrednik mu reče da po dogovoru sa Nacionalnim institutom za istraživanja u Kairu redovno hvata i dostavlja miševe i pacove, koje oni koriste za svoja ispitivanja i eksperimente.
Inžinjer ga ponovno upita o razlogu stalnog protresanja vreće. Poljoprivrednik mu reče da kada bi ostavio vreću bez petnaestominutnog protresanja i prevrtanja, pacovi bi osjetili mir i sigurnost, pa bi je počeli projedati. Ali, kada osjećaju strah i nesigurnost, onda se instiktivno zaokupiraju gužvom i metežom, te zaborave na vreću u kojoj se nalaze.
Inžinjer je ostao u čudu!
Poljoprivrednikovo razmišljanje je identično onome što danas Zapad radi sa muslimanima. Kada god osjetimo mir i spokoj, protresu nam vreću da se, ne daj Bože, ne posilimo!
