Je li glavni cilj Dodika rušenje pravosuđa, a ne Oružanih snaga i UIO-a? Da li je Evropska komisija zabranila VSTV-u da reaguje na zaključke NSRS-a? Je li VSTV već podijeljen po entitetskom šavu? Hoće li se sudije i tužioci odazvati na Dodikov poziv napuštanja državnih pravosudnih institucija? Je li ovo najkritičniji trenutak za pravosudni sistem?
Na ova, ali i ostala pitanja za Mrežu je otvoreno odgovarao sudija Suda BiH Branko Perić.
Kaže da je glavni cilj pravosuđe, a ne meta.
– Sve ostalo je nekako pozadina i druga priča. Ovdje će se trgovati, po svoj prilici, sa pravosuđem jer je ono glavni cilj, ostati daleko od kažnjivosti i od pravosuđa. Mislim da je upravo to cilj, da, ne samo Dodik, nego čitava ta garnitura ljudi koji se bave organizovanim kriminalom koji je povezan sa državom i sa tokovima javnog novca. Oni su u strahu i naravno sve čine da se na nekakav način zaštite. To podrivanje pravosuđa traje desetak godina. Ja mislim da je ovo završni čin jednohg projekta rušenja pravosuđa, a ne Oružanih snaga i UIO-a. Tako da mi se čini da će se ovaj politički dijalog koji je zakolutan kao politički dijalog, a ne kao pravni, Dodik nije pravni problem u BiH koliko ja vidim iz odnosa međunarodne zajednice prema njemu, nego je samo politički problem. Dakle, krenula je jedna politička priča u kojoj je Dodik stvorio odličnu poziciju pregovaračku. Dakle on je sad ključni pregovarač u tom procesu. Kad uđete u proces pregovaranja onda svi podrazumijevaju da nešto dobiju i nešto izgube. Dodik će biti zadovoljan ako dobije pravosuđe. I ja mislim da će se to tako i okončati. Dakle pravosuđe će preći u republičku nadležnost, ostat će na državnom nivou i Oružane snage i UIO i tako će se to završiti.
Ističe da je projekat koji je Tegeltija doveo do kraja, iznutra podrivao i uništio pravosuđe, sad samo došao do svog finala.
– Povod je bio Inzkov nesretni zakon, ali je on samo bio povod. Njega više niko ne spominje. Sad je glavna priča vraćanje nadležnosti. Kakve to veze ima sa Inzkovim zakonom? Nikakve. Iskorišten je jedan dobar povod da se okonča taj proces uništavanja pravosuđa. Vidite da niko ne spominje pravosuđe u pregovorima. Svi ovi međunarodni zvaničnici koji dolaze u BiH razgovaraju sa domaćim političarima, spominju OS BiH i UIO. Pravosuđe niko nije spomenuo. Dakle ono je već otpisano. Čak ni VSTV, koje je institucija koja treba da štiti pravosuđe i pravosudni sistem, ne oglašava se uopće o Dodikovim mjerama.
Dodika treba ozbiljno shvatiti
Perić naglašava da članovi VSTV-a nisu mogli da se slože oko jednog jednostavnog saopćenja.
– VSTV je pukao po entitetskom šavu. Oni nisu mogli da se dogovore oko neke najobičnije stvari, saopćenja za javnost, da upoznaju javnost kakve bi bile posljedice tog čina vraćanja nadležnosti vezanog za pravosuđe na entitetski nivo. To je bilo nešto što je logično VSTV trebao da saopšti javnosti odmah, čim je Dodik oglasio tu ideju. Međutim oni su šutjeli sve vrijeme. A nisu šutjeli zato što oni nisu šta treba i šta žele, nego nije Evropska komisija dala saglasnost o tome. Nije niko od stranaca dao saglasnost da se oni javno oglašavaju i da se bore za pravosuđe. Vjerovatno zbog toga što postoji neki prešutni dogovor. Po nekoj mojoj logici ja pretpostavljam da je to već negdje dogovoreno. Kao što vidite Dodik se ne šali, on je najavio da će donijeti zakon do kraja decembra. Šta to znači? Dakle gotovo je, kad donese zakon više nema pravosudnog sistema u BiH. Imaju samo pravosudne institucije koje su onakve kakve jesu. Šta će se događati i kako će se to rasplitat, to je još veliko pitanje. Ne vjerujem da se ovo radi samo zbog izbora i zbog nekog marketinga. Dodika treba ozbiljno shvatiti.
Pojašnjava da, kad Dodik donese zakon, sudije i tužioci će otići.
– Oni dotad neće otići jer treba tamo da zvarše svoj posao, da prave problem da nije moguće donijeti neke strateške odluke koje su od interesa za čitav pravosudni sistem. Zašto šute članovi Vijeća? Zašto im nije stalo da brane pravosudni sistem, ovaj koji se stvara 25 godina? Zašto ih to ne interesuje, zašto oni smatraju da ne treba da se oglašavaju sad kad je to strateško pitanje? To je najkritičniji trenutak pravosudnog sistema danas. Oni ne znaju šta će se događat sa pravosuđem ako bi se to realizovalo. Dakle imamo neku javnu priču o kojoj VSTV šuti, kao mi nećemo se oglašavati o zakonima i zakonodavnim inicijativama zakonodavnih organa. Šta to znači, da ćeš pustiti da se donese neki zakon koji je potpuno protiv pravosudnog sistema, protiv pravde, protiv vladavine pravda, možda i neki zločinački zakon. Šta to znači da se neće VSTV, treći stub vlasti u ime pravosuđa, oglašavati o nečemu što je suprotno pravosudnom sistemu?
Jednostrano povlačenje je prosto nešto što nije normalno
Kaže da, kada bi Dodik donio takav zakon, VSTV više ne bi postojao kao institucija.
– Hajde što ne postoji VSTV, nego ne postoji pravosudni sistem više BiH kakav je reformom kreiran. Dakle stvari se vraćaju na tvorničko podešavanje. Ni Dodik to ne objašnjava. Ni on sad vjerovatno ne zna šta to znači. Niko ne zna kako će to ići. Ali znaju da je to čin, kad se to uradi, ako to prihvati međunarodni faktor onda će se to razrađivati i razgrađivati. Ja vjerujem da će to biti rezultat tih političkih kompromisa. Za njih je važno ako se neki politički konflikt riješi uz njihovo učešće. To je neka logika političkog pregovaračkog procesa. Zbog toga ja mislim da je ovdje pravosuđe zakazalo, odnosno svi učesnici ovih procesa su to trebali tretirati kao pravni problem u jednoj državi. Ne može se na taj način rušiti poredak koji je zajedničkim snagama stvaran. Jednostrano povlačenje je prosto nešto što nije normalno. Nigdje se to ne događa. I nije se dogodilo. Pokušala je Katalonija pa vidjeli ste kako se to završilo.
Perić navodi da bi Dodikovi potezi, u najmanju ruku, mogli biti neka zloupotreba ovlaštenja.
– Svi ti ljudi koji rade su službena lica koja su po Krivičnom zakonu dužna da primjenjuju zakon. Ako ne primjenjuju zakon, to je protuzakonisto i protuustavno ponašanje.
Na pitanje šta radi Tužilaštvo BiH, odgovara: “Ne znamo. To je njihov problem i njihova nadležnost. Vidim da se vodi nekakav postupak, šta, nemam informacija niti je to za neku javnu priču. Tužilaštvo je vjerovatno trebalo do sada da reaguje. Ali ne samo Tužilaštvo. Trebao je i npolitički nekakav nivo, međunarodni da to zaustavi na nekakav način, da kaže idemo na vrijeme, a ne nakon pet mjeseci hajmo za pregovarački sto. Ne može se sa politikom igrati. To više nije politika, to prelazi u destrukciju i nešto što je antipolitika. Dakle potpuno nenormalno. To nije demokratija, to nije politika. To je nešto izvan sfere normalnog.”
Koliko god su krive politike koje su podrivale pravosuđe, kriva je i profesionalna zajednica
O Milanu Tegeltiji kaže da ga vjerovatno smatraju zaslužnim za ovu situaciju koja je proizvedena.
– U najvećoj mjeri je on krivac za to što je pravosuđe izgubilo i povjerenje javnosti i ponaša se potpuno nelogično. Imate jedan profesionalan sistem kome nije stalo da brani svoju nezavisnost i svoj profesionalni ugled i dostojanstvo. Neshvatljivo je da 2.000 sudija i tužilaca u BiH šuti, da se ne oglašavaju kao da ih se ne tiče. Koliko god su krive politike koje su podrivale pravosuđe, kriva je i profesionalna zajednica što nije znala da održava i izgrađuje nezavisnost i samouređenje koje joj je dala međunarodna zajednica na tacni.
Smatra da je neshvatljivo da su ljudi potpuno nezainteresovani za odbranu nezavisnog sistema.
– Zbog čega, čega oni treba da se plaše? Ničega. Primjenjuju zakon, ne može im niko ništa. Ali postoji ta neka tradicionalna vezanost za vlast. Oni vole da budu bliski politici, vlasti, da rješavaju tamo s njima neke svoje porodične i druge probleme i svi se trude da imaju neku vezu sa vlasti. Pogotovo ljudi koji su nekompetentni, dođu na čelo pravosudnih institucija, oni prosto imaju želju da budu bliski sa politikama. Oni su problem. Možemo mi da se ljutimo i na političare i na međunarodnu zajednicu, ali mi smo glavni problem.”
Pravosuđe kakvo je, zaslužilo je da propadne
Perić kaže da za pravosuđe ne bi više uradio ništa.
– Kakvo je, zaslužilo je da propadne. Nema više VSTV-a. Vi imate sad tamo potpunu podjelu. Oni ništa neće biti u stanju da urade zbog toga što je već politika ušla u VSTV, ljudi koji su došli iz RS-a su došli sa ciljem da se stvar završi na način kako to politika želi. Nisu pokušali ništa, to je meni indikativno. Dakle neko ko 5 mjeseci šuti o tome ili ne zna šta treba da radi ili se saglasio potpuno s tim zbog nekih uticaja sa strane, da li Evropske komisije, da li politika, da li nekoga. Dakle situacija nije normalna. Kad čovjek logično razmišlja ne može da shvati da neko ko je dužan da upravlja pravosudnim sistemom šuti i čeka šta će političari dogovoriti. Političari mogu sutra dogovoriti da ratuju. Dakle, kad se stvar posmatra na taj način, onda vidite da jedna institucija pokazuje da nije u stanju više da kontroliše sistem. Mora postojati granica kad politika prelazi u kriminogenu zonu, kad prestaje biti politika, a postaje nešto što je protuustavno i protivpravno. Kod nas to nema. Politike misle da mogu sve što oni smatraju da je politika. Politička moć nije apsolutna moć, tu mora da postoji granica. Da li je ona u zakonodavstvu dobro postavljena, nisam siguran. Ali mislim da se ovo može u izvjesnoj mjeri posmatrati kao ozbiljan pravni problem koji treba rješavati na pravni način. EU već ima model kako se te stvari rješavaju. Zašto ga ne primijeni ovdje? Za strance je ovo dobar poligon da testiraju svoje politike, svoje pregovaračke sposobnosti, svoje sfere uticaja. Nisam uopšte oduševljen načinom na koji se svijet odnosi prema BiH i problemima ove države. Tu mora da postoji drugi, ozbiljan i efikasan način pomoći a ne učestvovanje u nekim besmislenim pregovorima koji traju godinama i ne daju nikakva rješenja.
Kompletan intervju možete pogledati ovdje.
