Ivana Stradner, savjetnica u Fondaciji za odbranu demokratije iz Washingtona istakla kako su “krize na Kosovu i u Bosni i Hercegovini izuzetno opasne, ali da je možda ona u Bosni i Hercegovini trenutno opasnija”.
– Na Kosovu postoji NATO misija i Zapad dosta pažnje posvećuje onome što se dešava na Kosovu, ali nemam utisak da se ista takva pažnja posvećuje Bosni i Hercegovini posebno kada imamo u vidu ono što radi Milorad Dodik.
Tamo su velike polarizacije, da ne pričam o utjecaju Rusije i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića koji Bosnu i Hercegovinu kao i Kosovo koristi da eskalira krizu – kazala je Stradner za RSE.
Stradner podsjeća da “Rusija ima izuzetno veliki utjecaj na sve što se dešava na Balkanu, ona tamo vodi hibridni rat”.
– To je rat koji ne podrazumijeva upotrebu oružane sile već informacione operacije, destabilizaciju preko energetike i širenje utjecaja preko Srpske pravoslavne crkve. Nije cilj Moskve da zauzme Balkan kao teritoriju, niti bi ona to mogla. Ali Rusija već godinama pokušava da napravi haos na Balkanu putem informacionih operacija.
Balkan je postao izuzetno ranjiv nakon rata u Ukrajini jer Rusija pokušava da tamo zapali novo ratno žarište. Probala je da zapali Moldaviju, pogledajte šta se dešava između Jermenije i Azerbejdžana, da ne govorim o Gruziji. Rusija traži mjesto na Balkanu gdje bi mogla da izazove NATO.
Izabrala je Kosovo jer tamo postoje trupe KFOR-a. Ona nastoji da preko svojih proksi igrača tamo napravi haos i pokaže da NATO nije kredibilna institucija koja može da zaštiti Kosovo. Prema onome što sada vidimo Balkan je već u hibridnom ratu – pojašnjava Stradner.
Za razliku od Kosova, nastavlja ona, gdje Zapad ima neku ideju kako da riješi krizu, kad je riječ o Bosni u Hercegovini Zapad se našao u situaciji da više ne zna šta da radi.
– Prema Dodiku se godinama vodi politika davanja šargarepe bez štapa što je rezultiralo u stalnim prijetnjama secesijom. Bez podrške Evropske unije sankcije, koje je Amerika uvela Dodiku, ne mogu da promijene situaciju. Dodik to veoma dobro zna i svaki čas dovodi situaciju do ivice.
Zato sam i rekla da sam mnogo više zabrinuta za Bosnu i Hercegovinu nego za Kosovo. Vučić je svjestan da bi bilo kakav oružani konflikt na Kosovu doveo do direktnog sukoba sa NATO-om i on to želi da izbjegne. U Bosni i Hercegovini situacija je drugačija jer se tamo nalazi EUFOR i veliko je pitanje šta bi on mogao da uradi ako dođe do najgoreg.
Ponovit ću, zbog rata u Ukrajini Zapad trenutno zanima samo da ne dođe do oružanog sukoba na Balkanu, pa zapadni zvaničnici sve čine kako bi udovoljili Vučiću, pa samim tim i Dodiku. Da nije tako mnogo više bi radili štapovi nego šargarepe. Zato Dodik nastavlja da eskalira. Ne treba zaboraviti da je nedavno bio u Rusiji, da se sastao sa Putinom i sa Patruševom, sekretarom Savjeta sigurnosti Ruske federacije. I to u situaciji kada niko ne ide u Moskvu – napominje Stradner.
Kaže kako će “neko reći da ne može biti konflikta na Zapadnom Balkanu dok Rusija ne dopremi tenkove i avione”.
– Nije tako. Dovoljno je da Dodik eskalira, da su Russia Today i Sputnjik veoma prisutni, da mediji objavljuju izvještaje koji kao da su pisani u Moskvi, pa da jačaju tenzije i etničke provokacije. Ali nije samo problem odnos Moskve i Beograda prema Bosni i Hercegovini, nego i ponašanje Hrvatske koje dovodi do velikih polarizacija.
Tako da je situacija u Bosni i Hercegovini veoma komplicirana i zahtjeva veoma kompleksna rešenja. Zapad, međutim, nije spreman da uradi bilo šta kompleksno, oni žele brza i jednostavna rješenja.
Problem je u tome što Zapad smatra da treba popuštati svim onim liderima koji bi mogli da izazovu oružanu eskalaciju i zato im daje sve samo da ne bi eskalirali. Ne znam koje bi još zemlje mogle da podržavaju Dodika, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da postoji veoma mali broj zemalja u Evropskoj uniji koje su spremne da govore o štapovima zato što je mnogo lakše dati šargarepu i umiriti protivnika nego uvesti sankcije.
Pomenuli smo i kredite. Vijest o suspenziji kredita puštena je da bi se neki ljudi u Republici Srpskoj zapitali kako mogu opstati bez finansijske podrške Evrope – ističe Stradner.
Kriza u Bosni i Hercegovini opasnija je od Kosova, zato što kako kaže Stradner, Zapad nema konkretnu strategiju za Bosnu i Hercegovinu.
– Ali ono što se prije dva mjeseca desilo na Kosovu, kada je povrijeđeno neki kažu 30, a neki 40 vojnika KFOR-a, bilo je na ivici sukoba. Mislim da će to nastaviti da eskalira. Ljudi me stalno pitaju da li je na Balkanu moguć rat kakav je bio u bivšoj Jugoslaviji devedesetih. Ne vjerujem u to, mada mislim da do nekih manjih oružanih sukoba može da dođe.
Vučiću ne odgovara oružani rat ni na Kosovu, ni u Bosni i Hercegovini. Međutim, onog momenta kada bude satjeran u ćošak i kada se bude osjećao ugroženim – ko zna šta bi uradio da ostane na vlasti.
Mislim da, s obzirom na ono što smo vidjeli prije dva mjeseca, veći rizik od oružanih sukoba postoji na Kosovu, ali ne bih isključila da bi u jednom momentu moglo doći i do neke vrste oružanog sukoba i u Bosni i Hercegovini.
Nikada neću zaboraviti kad je New York Times uoči rata u bivšoj Jugoslaviji objavio članak gde je objasnio kako se Jugoslavija sprema za rat. Vrlo mali broj ljudi iz regiona povjerovao je da tako nešto može da se dogodi. Tako je i danas.
Mi sjedimo ovdje i pričamo o potencijalnom oružanom sukobu, čujemo slične argumente i od ljudi u Washingtonu i Evropskoj uniji, a mnogi na Balkanu u tako nešto ne vjeruju – zaključuje Stradner.
