Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da ponekad drugima dajemo oružje s kojim se bore protiv nas

78

Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da ljudima ne treba govoriti o svim blagodatima koje nam je Allah dao, jer su neke oči i pogledi kao otrovne strelice. Ovo je bio prvi savjet koji je Jakub, a.s., uputio svom voljenom sinu Jusufu, rekavši mu: ”O sinko moj, ne kazuj svoga sna braći svojoj, da ti ne učine kakvu pakost.” (Jusuf, 5.)

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da ne obznanjujem svoje strahove da ih ljudi ne bi iskoristili protiv mene. Kada je Jakub, a.s., rekao svojim sinovima, koji su tražili od njega da pošalje Jusufa sa njima da se igraju: ”Plašim se da ga vuk ne pojede kad vi na njega ne budete pazili”, oni su to iskoristili i kad su bacili Jusufa u bunar, došli su i rekli Jakubu, a.s.: ”O oče naš” – rekoše – “bili smo otišli da se trkamo, a Jusufa smo ostavili kod naših stvari, pa ga je vuk pojeo. A ti nam nećeš vjerovati, iako istinu govorimo.” (Jusuf, 17.) Ponekad drugima dajemo oružje s kojim se bore protiv nas.

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da ne nasjedam na lažne dokaze i da ne vjerujem svemu što čujem, te da dobro promotrim i analiziram ono što vidim. Jakub, a.s., je bio oprezan i nije dozvolio da ga zavara lažna krv na košulji njegovog sina Jusufa. On je shvatio da je to zapravo zlodjelo njegovih sinova, a ne vuka. Jer, kakav je to vuk koji je pojeo i raskomadao njegovog sina, a ostavio kušulju netaknutom.

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da napadi i udarci ponekad dolaze odakle i ne očekujemo i da su udarci od bližnjih bolniji od udaraca neznanaca, jer oni znaju gdje će tačno zabosti koplje, i jer je u tom udarcu okus razočarenja. Jusuf, a.s., spasio se od vuka, ali se nije uspio spasiti od braće, Jakub, a.s, je bio miran od napada i uvreda drugih ljudi, ali je dobio žestok udarac od svoje rođene djece.

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da vjernik ne očajava i nikada ne gubi nadu u Allahovu milost, i da je najbolji ibadet iščekivanje olakšanja od Allaha, jer Allah postupa prema Svome robu onako kako on misli o Allahu. Snaga imana Jakuba, a.s., i njegovo potpuno pouzdanje u Allaha, došli su do izražaja kada je rekao svojim sinovima: ”O sinovi moji, idite i raspitajte se za Jusufa i brata njegova, i ne gubite nadu u milost Allahovu; samo nevjernici gube nadu u Allahovu milost.” (Jusuf, 87.)

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da je traženje od nekoga drugog mimo Allaha poniženje, žaliti se na teško stanje drugome mimo Allahu je put koji vodi do pogrešnih vrata, a oslanjanje na stvorenja je put u razočarenje. Kad su sva vrata bila zatvorena, a tuga dosegla vrhunac, Jakub, a.s., rekao je: ”Ja tugu svoju i jad svoj pred Allaha iznosim, a od Allaha znam ono što vi ne znate”(Jusuf, 86.)

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da ljubav ima miris koji zaljubljeni osjeti srcem prije nego čulom mirisa. Kad je Jakub, a.s., rekao: ”Ja zbilja osjećam miris Jusufov”, rekli su mu: ”Ti i sada kao i prije griješiš.” Ko će ubijediti mrzitelje da se i srcem može namirisati i da srca nikada ne pogriješe miris voljenih.

– Hvala Jakubu, a.s., iz njegove priče naučio sam da će se odsutni vratiti – sin kojeg su bili rastavili od oca, vratio se kao vladar (ministar finansija) cijelog Egipta; i da će bolesni ozdraviti – vid koji je Jakub, a.s., izgubio od tuge i suza za sinom Jusufom, ponovo mu se vratio kakav je i bio; i da će se rastavljeni spojiti – Jakubovi, a.s., sinovi koji su se bili razdvojili, ponovno su se, zajedno sa svojim roditeljima, spojili i ujedinili.