Vladaru, onaj ko je ispružio nogu pred tobom, neće nikada pružiti ruku da traži od tebe

150
ibrahim pasa i sejh

 

Priredio: Abusamed Nasuf Bušatlić

Poznati silnik i vladar Egipta, Ibrahim-paša, ušao je jedanput u emevijsku džamiju u vrijeme kada je u njoj predavanje držao alim Šama, šejh Seid El-Halebi. Ibrahim-paša je prošao pored šejha Seida, kojem je, dok je držao ders, noga bila ispružena, ali se šejh nije ni pomjerio niti je povukao nogu u znak poštovanja prema Ibrahim-paši. Naljutilo je to Ibrahim-pašu i on je srdit i bijesan napustio mesdžid. U duši mu je ponikla zla misao prema šejhu Seidu El-Halebiju.

Kada je došao u svoj dvorac odmah su ga sa svih strana okružili munafici podstičući ga na osvetu šejhu Seidu El-Halebiju, koji je na takav način prkosio sili i moći Ibrahim-paše. Neprestano su mu govorili da se mora osvetit i pokazat mu ko je tu glavni, dok ga nisu nagovorili da izda naredbu da mu dovedu šejha Seida u dovrac da ga primjereno kazni za poniženje koje mu je priredio.

I taman kada se njegova garda spremala da dovedu šejha pred Ibrahim-pašu, on je promijenio svoje mišljenje, jer je znao da će bilo kakvo kažnjavanje učenjaka takvog kalibra izazvat revolt kod naroda i otvoriti vrata problemima koja će teško biti zatvoriti.

Razmišljanje ga je odvelo u sasvim drugom pravcu i bio je ubjeđen da je to daleko bolji način da mu se osveti. Naime, Ibrahim-paša je odlučio da šejha Seida potkupi novcem, pa ako šejh prihvati novac onda će to značiti da je Ibrahim-paša jednim metkom ubio dva zeca. Zadobiti će šejhovu naklonost, a sam šejh će time pasti u očima ljudi i izgubit će na autoritetu.

Požurio je zato Ibrahim-paša i poslao je šejhu Seidu El-Halebiju hiljadu zlatnih lira, a to je u to vrijeme bio iznos od kojeg je pljuvačka tekla na usta, i naredio je svome izaslaniku da taj novac uruči šejhu pred njegovim studentima i ostalim slušaocima, ljubiteljima njegovih predavanja.

Izaslanik je s ogromnom svotom novca došao u mesdžid baš u vrijeme kada je šejh Seid držao predavanje. Učtivo ga je poselamio, a zatim je povišenim glasom, da ga svi čuju, rekao: ”Dragi šejh, ovo je hiljadu zlatnika koje ti šalje naš vladar i dobročinitelj Ibrahim-paša, da ti si nađe za tvoje potrebe.”

Šejh je pogledao izaslanika pogledom punim sažaljenja, zatim mu je mirno i dostojanstveno rekao: ”Drago dijete, vrati ti taj novac njegovom vlasniku i reci mu: ”Vladaru, onaj ko je ispružio svoju nogu pred tobom, znaj da nikada neće pružiti svoju ruku da traži nešto od tebe.”

Izvor: www.Islamweb.net

PODIJELI
Prethodni članakSpider Baby Arab
Sljedeći članakVoz života