Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, držao govor ashabima, oni bi ga okruživali kao što narukvica okružuje zglob na ruci, iščekujući s nestrpljenjem svaku njegovu riječ. Jedanput im je, kako prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, rekao: ”Ko udijeli dvoje (dva dinara, dva dirhema ili nešto drugo) na Allahovom putu, bit će pozvan sa džennetskih vrata: ‘O Allahov robe, ovo je dobro (jedan od tvojih hajrata)!’ Ko bude redovno klanjao namaz, bit će pozvan sa vrata namaza; ko se bude borio na Allahovom putu, bit će pozvan sa vrata džihada; ko bude mnogo postio, bit će pozvan sa vrata posta, a ko bude mnogo udjeljivao sadaku, bit će pozvan sa vrata sadake.” Tada je Ebu Bekr, radijallahu anhu, rekao: ”Allahov Poslaniče, draži si mi od oca i majke! Uistinu je sretan onaj ko bude pozvan sa svih kapija, pa hoće li iko biti pozvan sa svih džennetskih kapija?” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ”Da, nadam se, Ebu Bekre, da ćeš ti biti jedan od njih.” (Buharija i Muslim)
Najjednostavnije objašnjenje ovog hadisa nalazimo u priči koju je zabilježio imam Ez-Zehebi u svom djelu Sijerul-a'lam en-nubela o imamu Maliku i pobožnjaku Abdullahu el-‘Umeriju, koji se povukao u izolaciju (osamu) radi posta, namaza i učenja Kur'ana, pa je pisao imamu Maliku s ciljem da i njega podstakne na izolaciju i posvećivanje ibadetu i čišćenju vlastite duše.
Imam Malik mu je odgovorio na pismo, rekavši: ”Allah je podijelio djela kao što je podijelio sredstva za život, pa je možda nekome data mogućnost da mnogo klanja namaz, a nije mu data mogućnost da ide u džihad, nekom je opet Allah otvorio vrata sadake, a nije mu otvorio vrata dobrovoljnog posta. Širenje znanja je jedno od najboljih djela dobročinstva i ja sam zadovoljan sa onim što mi je Allah podario i omogućio, i ne mislim da je manja nagrada za ono što ja radim u odnosu na ono čemu si se ti posvetio, a nadam se da smo obojica u dobru.”
Ako svako od nas malo bolje razmisli o sebi, otkrit će da je osnažen da čini određeni ibadet, dok za neki drugi ibadet nije u toj mjeri osnažen. Stoga, neka poveća taj ibadet, jer su to njegova vrata do Dženneta, s tim što ne treba zapostavljati ni druga džennetska vrata. Neko od nas će otkriti da mu je data sposobnost dobrovoljnog posta, ali da mu nije data sposobnost i mogućnost za udjeljivanje sadake, nekom je opet olakšano i omiljeno učenje Kur'ana, a nisu mu, u istoj mjeri, otvorena vrata učenja i proučavanja hadisa.
Dovoljno je da što više činiš ono što ti je Allah omogućio i da ustraješ u tome, a da ne ostavljaš u potpunosti ni druge dobrovoljne ibadeta i dobra djela. I kada bi svako od nas radio i ustrajavao u izvršavanju onoga što mu je olakšano, stanje islamskog ummeta bi se uveliko popravilo.
Hassan ibn Sabit nije nosio sablju, ni u džahilijjetu ni u islamu, i nikada nije učestvovao u džihadu, ali mu je Allah podario dobro u poeziji, pa je branio islam svojim pjesmama koje nisu bile ništa manje ubojite od sablje Halida ibn Velida, i svaki od njih pomogao je islam sa onim što mu je Allah podario i čime ga je odlikovao i osnažio.
Stoga, pogledaj u dar koji ti je Allah dao i ustanovit ćeš da jedna od utvrda islama čeka na tebe da je čuvaš i braniš, pa budi tamo, jer tvoje mjesto je tamo gdje te je Allah postavio.
