Prije nekoliko godina, prije nego što je Arapsko proljeće izbilo na Bliskom istoku i postalo sumorna i kišovita zima, razgovarao sam sa bivšim visokim funkcionerom izraelske službe Šin bet, koji je tražio da ostane anoniman. Cijeli život ovog čoveka bio je posvećen ratu protiv terora; čime je stekao dugo, lično i čak intimno poznavanje radikalnog islama. On mi je tada rekao, „Izrael će, negdje u narednoj deceniji, postati jedan od najsigurnijih mjesta na Bliskom istoku. Nakon toga, on će postati jedno od najsigurnijih mjesta u Evropi. “
Pitao sam ga za objašnjenje. „Mi smo se već generacijama nosili sa radikalnim islamom,“ rekao je. „Mi smo spremni, mi smo realni, mi razumijemo i znamo protiv čega se borimo. Oni nisu. “
Pitao sam ko su „oni“? „Oni“ – to se prije svega odnosi na tradicionalne arapske režime, ali ne samo na njih. Muslimanska manjina u Evropi će jednom podići glavu„, rekao je. „Kada se to desi, ne bih želio da budem tamo. Sve najgore će se dogoditi Evropljanima, koji nastavljaju da brbljaju o svojim ljudskim pravima i ne razumiju da radikalni islam živi u drugoj stvarnosti, sa drugačijim skupom pravila, na drugoj planeti. “
Amos Biderman, jedan od najuspješnijih savremenih izraelskih karikaturista, je napisao kolumnu objavljenu 8. januara na naslovnoj strani Haaretza pod naslovom „Paripki napad pokazuje da su loši momci pobijedili . “
„Oni su već pobijedili,“ napisao je Biderman, i priznao da se on neće baviti islamskim pitanjima ili poslanikom Muhamedom, zbog reakcija sa danskim karikaturama. „Loši momci … su nas porazili za dugo vrijeme. Sve se u Evropi trese, kao i Amerika. Sada nema karikaturiste ili izdavača koji bi se usudio da se kači sa njima. “
Masakr u prostorijama Šarli Ebdo u Parizu našao je Izrael usred žestokog, emocionalnog spora u vezi sa odlukom vojnog pravobranioca Izraela majora Deni Efronija da povede niz krivičnih istraga u vezi sa sukobom sa Palestincima. Na vrhu spiska su događaji u Gazi od 1. avgusta, na dan kada su se, da bi spasile tijelo otetog i ubijenog poručnika Hadara Goldina, Izraelske odbrambene snage (IDF) pozvale na direktivu Hanibal. Ova taktika se koristi od strane IDF kad god se sumnja na otmicu nekog izraelskog borbenog vojnika ili oficira. U takvim okolnostima, IDF ispaljuje tešku vatru na sumnjive površine svim sredstvima koja su joj na raspolaganju, da bi zaustavile otmicu po svaku cijenu.
Kao rezultat te akcije IDF-a koja je trebala da spriječi otmicu, 1. avgusta su ubijene desetine Palestinaca, većinom civila. Otimanje tijela je zaista spriječeno, jer je jedan mladi oficir rizikovao svoj život i ušao u tunel u kome je Goldin nestao, i uspio da vrati ostatke tijela, čime je poštedio Izrael ponavljanja Gilad Šalit afere i spriječio novu nacionalnu traumu koja je mogla da potpuno transformiše izraelski dnevni red.
Prošle nedjelje, izraelski mediji su ispunjeni peticijama i protestima oficira i vojnika koji se protive krivičnoj istrazi protiv onih koji su se borili u odbrani države i njenih građana.
Jedan visoki oficir u Južnoj komandi koji je tražio da ostane anoniman, me je upitao: „Ko će pristati da se dobrovoljno javi u borbe u jedinicu i da vodi rat protiv Hamasa u Gazi, ako zna da mu niko neće čuvati leđa, i da će poslije bitke neko pokušati da ga optuži? Naša snaga leži u našoj solidarnosti i znanju da cio narod Izraela stoji iza svojih boraca. Sada, kada se ispostavlja da pravnici stoje iza, sa listom svih vrsta grešaka i koje su napravljene u žaru borbe, mnogi ljudi će promisliti dvaput.“
Ali, manje ubjedljivi razlozi ne stoje ni na drugoj strani medalje. Pošto su Palestinci potpisali Rimski statut i pripremaju se da podnesu žalbu Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u Hagu protiv Izraela, za navodne ratne zločine tokom ljetnje kampanje, IDF istraga može dati tužiocima MKS merdevine uz pomoć koji će se on spustiti sa svog drveta. Drugim riječima, to može ponuditi izgovor za izjavu da nije potrebna međunarodna krivična istraga u vezi IDF, jer vojska jedne demokratske zemlje, ima pravo da sprovede sopstvenu istragu o incidentima sa krivičnim posljedicama.
Usred ove kontroverze, desio se masakr u Parizu.
„Nadam se da će Evropljani sada razumjeti koliko su daleko od stvarnosti kada govore o ljudskim pravima, pravilima ratovanja i uzvišenim moralnim principima. Radikalni islam ne priznaje bilo koju od ovih stvari. U tom smislu, Hamas se ne razlikuje mnogo od Islamske države ili Al Kaide. Oni dijele isti Šerijat; teže za halifatom na Bliskom Istoku i potom u ostatku svijeta, i dijele istu brutalnost „, rekao je izraelski viši oficir za bezbjednost, čije ime se ne može pomenuti zbog službe na osjetljivom položaju. „Naša borba protiv Hamasa je u toj kategoriji – to je okvir koji Evropljani sada shvataju, i u kome moraju da počnu da se bore protiv Al Kaide i Islamske države u svojim dvorištima. Kada se borite protiv neprijatelja ovog tipa, potreban je odgovarajući alat. U Drugom svjetskom ratu, Zapad se prilagodio okrutnosti nacista. Nije bilo drugog načina da se pobjedi to zlo. Sa neutralne tačke gledišta, savezničko bombardovanje Drezdena je bio ratni zločin. Ali istorija to tako ne vidi. Kontekst bombardovanja, i bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki je te događaje pretvorio u neophodne da bi se spasili ljudski život i skratio rat“.
Da, ovih dana postoji neka vrsta likovanja u Izraelu u vezi sa Evropljanima. Ali, postoji i zabrinutost. Činjenica da je Evropa automatski stajala na stranu Arapa u skoro svakom sukobu ili sporu sa Izraelom je napravila Evropu skoro pogrdnom riječju na izraelskim ulicama. Zato mnogi u Izraelu vide stravičan pokolj u Parizu kao neku vrstu prekretnice koja može označiti stratešku promjenu u načinu na koji Evropljani vide svoju situaciju.
„To me malo podsjeća na japanski napad na Perl Harbur u Drugom svetskom ratu“, rekao mi je jedan visoki diplomatski izvor. „Do tada su Amerikanci pokušali da ostanu van rata, da gledaju na drugu stranu, i da se ponašaju kao da ih se taj rat ne tiče. Perl Harbor je sručio stvarnost u njihova lica i promjenio rat. Može biti da će ono što se desilo u Parizu generisati sličnu promjenu u Evropi.“
Ali nema mnogo Izraelaca koji polažu svoje nade u takvu promjenu. Umjesto toga, naprotiv, sasvim je vjerovatno da će se dogoditi suprotno. Izraelski mediji su puni evropskih horor-priča, uključujući i izraelsku televiziju Kanal 10, na kojoj radi Zvi Jeheškeli, popularni komentator za arapska pitanja. Jeheškeli je posjetio Evropu i vratio se sa surovom dokazima koji pokazuju kako je islam preuzeo evropske simbole i islamski efekat na evropski način života, koji može da se promjeni u narednim godinama.
Prosječni Izraelci se ne klade previše na Evropljane. Oni ih vide kao kukavice, ljude zavisne od lagodnog života koji stvarne probleme guraju pod tepih i ignorišu jasne znake da stvarnost pokazuje svoj put.
„S druge strane,“ rečeno mi je prošle sedmice od strane bivšeg izraelskog ambasadora koji je služio u brojnim mjestima u Evropi, „jednog dana, to mora da se završi. Radikalni islam ne priznaje druge religije, i ona ima nasilnu suštinu i osnovu, i on nije spreman da prihvati druge, druga uvjerenja i način života. „Big Bang“ će doći, pre ili kasnije. Nadam se, za Evropljane, da neće stići prekasno, kada će biti preslabi da se bore i pobjede u krvavom ratu koji ih čeka. “
AUTOR: Ben Kaspit, izraelski analitičar i radio i TV komentator
(Priredio: M. Đorđević/EVROAZIJA.INFO)
