Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Nakon smrti Salahuddina Ejjubija (1193./589. godine po Hidžri), njegovi nasljednici su se međusobno podijelili i sukobili. Sukob između vladara Damaska, Saliha Ismaila i njegovog brata Saliha Ejuba, egipatskog sultana, rasplamsao se do te mjere da se vladar Damaska udružio s križarima i dao im nekoliko dvoraca i tvrđava, te im dozvolio da uđu u Damask radi kupovine oružja i hrane.
U to vrijeme u Damasku je živio islamski učenjak El-‘Izz ibn Abdus-Selam, koji je bio imam Emevijske džamije i muftija Damaska. On je žestoko osudio postupak vladara Damaska, izdao je fetvu o zabrani prodaje oružja kršćanima i napao sultana Saliha. U svojoj posljednjoj hutbi, on je rekao: ”Gospodaru moj, učini da se ova stvar završi dobro za muslimane. Uzvisi one koji su Ti pokorni, a ponizi one koji su Ti nepokorni!”
Zatim je sišao sa minbera, a nije proučio uobičajenu hajr-dovu za sultana Saliha, zbog čega mu je sultan zabranio držanje hutbi i izdavanja fetvi, i držao ga je u kućnom pritvoru.
El-‘Izz ibn Abdus-Selam je bez pogovora prihvatio sultanovu odluku, ali nije mogao trpiti kućni pritvor i sprječavanje rada za koji je bio zakonski odgovoran, pa je odlučio napustiti Damask. Krenuo je u Egipat preko Kudsa, ali je sultan Salih Ismail poslao potjeru za njim. Želio je da ga privoli da povuče svoje mišljenje i da se pokori sultanu, pa je poslao čovjeka koji ga je pokušao pridobiti laskajući mu i obećavajući položaj, pod uvjetom da se vrati i da povuče svoje mišljenje, u suprotnom, čeka ga sultanova kazna.
Tada je El-‘Izz ibn Abdus-Selam rekao izaslaniku: ”Jadniče, ja ne bih bio zadovoljan da neko ljubi moju ruku, a kamo li da ja poljubim nečiju ruku. O ljudi, vi ste u jednoj, a ja u sasvim drugoj dolini. Hvala Allahu, Koji me je spasio onoga čime je vas iskušao.”
Izaslanik je rekao: ”Sultan Salih mi je naredio ako ne pristaneš na ono što traži od tebe da te uhapsim”, pa mu je El-”Izz ibn Abdus-Selam rekao: ”Učini kako ti je naređeno.” Sultanov izaslanik je uhapsio El-‘Izza i odveo ga pred sultanov šator.
Sultan Salih Ismail je, bojeći se da narod ne krene za njim, napravio pored svoga šator još jedan šator u kome je držao El-‘Izza ibn Abdus-Selama kao zatočenika. Pa kada se jednom prilikom sultan sastao sa kršćanskim vođama, htio se pohvaliti zbog onoga što je uradio sa El-‘Izzom, rekavši im: ”Čujete li ovog šejha kako uči Kur'an u svome šatoru?” Odgovorili su: ”Da.” On im je rekao: ”Ovo je najveći muslimanski učenjak i najugledniji čovjek. Zatočio sam ga zato što mi je zabranio da vam predam muslimanska utvrđenja i da sklapam ugovore s vama, i zabranio sam mu da drži hutbe i da izdaje fetve.”
Tada su mu ovi rekli: ”Da je ovo naš učenjak, prali bismo mu noge i pili tu vodu iz poštovanja prema njemu.”
