Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Šejh Muhamed el-Gazali, rekao je: ”Sreo sam čovjeka koji je bio ogrezao u alkoholizam, pa sam mu rekao: ”Zar se nećeš pokajati i učiniti tevbu Allahu?!” Skrhan od tuge, pogledao me je suznim očima, rekavši: ”Šejh, moli Allaha za mene.” Razmišljao sam o njegovom stanju i srce mi se raznježilo zbog toga. Njegove suze najbolje su govorile o njegovom osjećaju kajanja, o njegovom shvatanju veličine grijeha koji čini prema Allahu, i one su odražavale svu njegovu tugu i želju da se popravi i vrati u okrilje Allahove milosti. Sve to je govorilo da je on iskreni vjernik, ali je iskušan grijehom konzumiranja alkohola kojeg se silno želio osloboditi, pa je tražio da mu i ja pomognem u tome.
Pomislio sam: možda je moje stanje kao i stanje ovog alkoholičara, ili čak i gore. Istina, ja nikada nisam kušao opojna pića, jer okruženje u kojem sam živio nije poznavalo tu vrstu grijeha. No, možda sam ja bio zaokupljen vinom nemara koje je učinilo da mnogo puta zaboravim na Allaha i Njegovo pravo. Ovaj čovjek plače zbog svojih nedostataka, a ja i meni slični, ne plačemo zbog naših nedostataka i grijeha.
Nakon toga, vratio sam se do onog alkoholičara koji je tražio da učim dovu za njega i rekao mu: ”Hajde da zajedno uputimo ovu dovu Allahu: ”Gospodaru naš, mi smo sami sebi nasilje učinili, i ako nam Ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, sigurno ćemo biti izgubljeni.”
Menu
PREPORUKA