Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Prenosi se da je Ahmed ibn Tulun ponekad tajno izlazio i slušao imame kako uče u mihrabima u toku namaza, pa je jednog dana pozvao svog slugu i rekao mu: ”Idi u tu i tu džamiju, i daj tamošnjem imamu ove zlatnike”.
Sluga priča: ”Otišao sam u džamiju i sjeo sa imamom. On je sa mnom dugo razgovarao sve dok se nije požalio da mu se žena treba poroditi, a on nije imao novac da kupi i pripremi što je potrebno za njezin porođaj, pa je, učeći Kur'an u toku namaza, mnogo griješio zbog brige koja ga je snašla. Ja sam mu dao novac i vratio se. Kada sam rekao Ibn Tulunu o tome, upitao sam ga: ”Kako si saznao za njegovo stanje?”
Ibn Tulun je rekao: ”Nikada ranije nije griješio učeći Kur'an u namazu, a kada je ovaj put pogriješio, znao sam da mu je srce zaokupljeno nekim dunjalučkim problemom i brigom, pa sam želio da mu otklonim brigu.”
Dunjaluk zna biti okrutan i gorak, on je promjenjiv i nestalan, tako da ponekad i najprisebnijeg čovjeka učini zbunjenim, zato budite pažljivi i blagi prema ljudima.
Kada je Aiša, radijallahu anha, pitala Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o najbolnijem i najtežem danu i trenutku koji je doživio, vjerovala je da će joj on spomenuti dan Bitke na Uhudu, kada je izgubio amidžu i grupu svojih ashaba i kada je on lično ranjen, ali joj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, spomenuo dan kada je otišao u Taif da poziva ljude u islam, pa su ga oni grubo odbili i nagovorili djecu i luđake da ga gađaju kamenjem. Toliko mu je teško palo njihovo odbijanje islama i toliko je bio tužan da nije znao kuda ide. Opisujući svoje stanje, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ”Otišao sam veoma potišten i nisam se osvijestio sve dok nisam došao u Karni Se'alib.”
Ostavljanje na cjedilu, razočarenje i poraz su okrutni, oni bole i Allahove poslanike, a kamo li ostale ljude.
Možda je pored tebe nekad prošao čovjek kojeg su skolile brige ili dugovi, i nije te ni poselamio, jer te nije ni vidio. Njega su obuzele i zaslijepile njegove brige, zato budi oprezan i pažljiv.
A možda si otišao kod nekoga radi svoje potrebe i nevolje koja te je snašla, pa si ga zatekao drugačijeg od onoga kako ga obično zatičeš i viđaš. Zato mu nađi opravdanje, jer možda je ono što mu se desilo gore od onoga što je tebe snašlo. Dešava se da nas naše rane i brige spriječe da utješimo druge ljude i da im priteknemo u pomoć.
Stoga, budite plemeniti u svakom trenutku, pročitajte potrebe na licima ljudi i ispunite ih, i obratite pažnju na tugu u glasu, pa potapšite takvog čovjeka po ramenu i pružite mu utjehu.
Neke ljude ponos sprječava da traže od drugih, pa spriječite njihovo traženje vašim plemenitim i velikodušnim davanjem.
