Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Uzvišeni Allah, objavio je: ”To vam je Allah, Gospodar vaš istinski! Zar poslije istine ima išta osim zablude? Pa kuda se onda odmećete?” (Junus, 32.)
Allah je istina i Njegov Šerijat je istina, a sve mimo toga je laž i zabluda. Nema drugog istinskog božanstva koje zaslužuje obožavanje i ibadet osim Allaha, i činjenje ibadete nekom drugom mimo Allahu, očita je zabluda i stranputica.
Šerijatska istina u pravosuđu znači pravedno suditi makar se radilo o nama samima ili našim bližnjim, ne skrivati dokaze, ne izvrtati činjenice i ne izbjegavati istinu kroz odugovlačenje procesa i onoga što pravda zahtijeva, te ne uzimati mito da bi se zulumćar ili zločinac oslobodio krivice, a potlačeni i obespravljeni još više ponizio i ucvilio, a sve suprotno tome je laž i zabluda.
Kad je riječ o odnosu prema roditeljima, obaveza je, prema Allahovom Šerijatu, biti ljubazan prema njima i činiti im dobročinstvo, jer je to njihovo pravo i jer je to istina. Biti grub i osoran prema njima, i govoriti im čak i ”uh”, očita je zabluda. A zar poslije istine ima išta osim zablude?!
Zabluda je tama, a istina je svjetlost koja je obasjava.
Istina je jasnoća i nije obavijena dvosmislenošću, a zabluda je noćna tmina.
Istina je put Allahovih poslanika i cilj svakog poštenog i čestitog čovjeka, a zabluda je šejtanski put i put svakog zulumćara i tiranina.
Znanje je dokaz istine, a iskrenost je njen sastavni dio.
Istina je precizna i tačna računica i uvjerljiva logika, a zabluda je kuća paukova.
Istina je iskrenost u govoru, ispunjenje obećanja i čvrstina stava, a zabluda znači: laži i obećavaj, ali ne ispunjavaj ono što si obećao, radi kratkotrajnog dunjalučkog šićara i dugotrajne ahiretske kazne.
