Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Čovjek je pitao Hatima el-Ta'ia, vođu plemena Ta'i, koji je u predislamsko doba bio poznat po darežljivosti i velikodušnosti: “Da li te je neko pobijedio i nadmašio u plemenitosti i velikodušnosti?”
Rekao je: ”Da, nadmašio me je u velikodušnosti jedan mladić iz plemena Ta'i koji je bio siroče (jetim). Naime, on je imao deset ovaca i jedanput sam svratio kod njega i on je odmah zaklao jednu ovcu kako bi me ugostio. Ispekao je meso i servirao jelo. Meni je, kao poseban specijalitet, ponudio ovčiji mozak. Kada sam probao njegov specijalitet, rekao sam: ‘Tako mi Boga, ovo je vrlo ukusno!’ Nakon toga, mladić je otišao i zaklao preostalih devet ovaca da bi meni pripremio i donio njihov mozak, a ja to nisam znao. Kad sam izašao iz njegove kuće, vidio sam mnogo krvi oko kuće i saznao sam da je on zaklao sve ovce koje je imao kako bi mene ugostio. Upitao sam ga: ‘Zašto si to učinio?’ Odgovorio je: ‘Svidjelo ti se nešto što ja posjedujem, pa kako da budem škrt prema tebi.”’
Čovjek je upitao Hatima el-Ta'ia: ”Kako si mu uzvratio na njegovu velikodušnost?” Odgovorio je: ”Poklonio sam mu tri stotine crvenih deva i pet stotina ovaca.” Čovjek je rekao: ”Pa, ti si mnogo velikodušniji i plemenitiji od njega!”
Hatim el-Ta'i rekao je: ”Ne, on je velikodušniji, jer je on meni donio sve što je imao, a ja sam njemu dao neznatni dio moga bogatstva.”
