Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, znao je da čovjeku prijeti najveća opasnost od njegovog srca, stoga je želio očistiti srca muslimana, pa je jednog dana rekao svojim ashabima: ”Čuvajte se sumnje, jer je sumnja najlažniji govor, i ne uhodite jedni druge, ne špijunirajte jedni druge, ne zavidite jedni drugima, ne prekidajte međusobne odnose i ne mrzite se, već budite, o Allahovi robovi, prava braća!”
Ibnul-Kajjim el-Dževzijje često je u svojim djelima spominjao riječi Ebu Bekra ibn ‘Ajjaša: ”Ebu Bekr i Omer nisu vas pretekli sa mnogo dobrovoljnog posta i namaza, već sa onim što se učvrstilo u njihovim srcima (tj. snagom imana i čistoćom srca).”
Loše mišljenje o ljudima najviše kvari ljudsko srce. Prenosi se da je jedan od drugova Ibrahima ibn Edhema prošao pored njega dok je on sjedio sa ostalim svojim drugovima, pa ih je pogledao i nije nazvao selam. Neki od njih su mu rekli: ”Ibrahime, jesi li vidio kako nas gleda, a nije nas ni poselamio?” Ibrahim ibn Edhem, rekao je: ”Možda ga je snašla neka nevolja. Niko se ne okreće od svojih prijatelja i ne ponaša se tako zbunjeno, osim onaj koga je pogodila nevolja i iskušenje.”
Zatim je Ibrahim ustao sa svog mjesta i krenuo za njim, a kad ga je sustigao, rekao mu je: ”Zašto nas nisi pozdravio, prijatelju?” Rekao je: ”Moja žena treba da rodi, a ja nemam novca da kupim ono što joj treba.” Ibrahim se vratio svom društvu i rekao im: ”Dva puta smo mu učinili zulum – jednom smo loše mislili o njemu, a jednom smo ga ostavili i zanemarili tako da je zapao u nepriliku zbog svoje potrebe.”
Zatim ih je ostavio, otišao svojoj kući i u kući našao samo dva dinara, pa je za jedan dinar kupio meso, med, ulje i brašno te požurio do kuće svog prijatelja. Kada je pokucao na vrata, žena njegovog prijatelja upitala je: ”Ko je na vratima?” Rekao je: ”Ibrahim ibn Edhem, uzmi ove stvari ispred vrata, Allah ti pomogao!” Kada je otvorila vrata, pronašla je namirnice na kojima je bio drugi dinar, pa je počela govoriti: ”Allahu moj, nadoknadi Ibrahimu ibn Edhemu za ovaj dan!”
Dunjaluk je nemilosrdan i svakodnevno melje ljude: podstanara koji na kraju mjeseca nema novac za kiriju, bolesnika koji je skoro potrošio lijekove a nema novac da kupi druge, oca od kojeg fakultet traži novac za sinovljevu ratu, a on ne može da nađe novac, dužnika kojem je došlo vrijeme da otplati dug, ali on nije uspio sakupiti potreban iznos, i mnoge druge.
Tako ti Allaha, reci mi, ako takvi hodaju ulicama zabrinuti i zbunjeni, zar su oni krivi za to?! Možda je neko takav prošao pored tebe i nije te primijetio, niti pozdravio od tereta brige i duga, iako se dobro poznajete. Zato imaj lijepo mišljenje o ljudima i ne otežavaj im ionako teško dunjalučko breme, već pokušaj da im olakšaš i odagnaš brigu i nevolju, pa će i Allah odagnati tvoju brigu i nevolju na dunjaluku i na Ahiretu.
