Piše: dr. Mustafa Mahmud / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Hazreti Omer, radijallahu anhu, govorio je: ”Ako mazga ili koza slomi nogu u Iraku, ja bih sebe smatrao odgovornim za ono što joj se dogodilo, jer nisam napravio puteve.”
Ovo je nepobitna istina. Ono što se dešava u svakom društvu rezultat je postupaka njegovih članova, i svako od njih je odgovoran prema svom mjestu i poziciji koju ima u društvu, od dna do vrha.
Ono što nam se dešava to smo zapravo mi. Na putu sudbine nećeš sresti nikoga osim sebe. Budi lažov i laži će navaliti na tebe sa svih strana. Budi lopov i kriminalac, pa će se zločini (prilike za zlodjela) zakačiti za tebe. Budi dobra osoba i bit ćeš nagrađen mnogobrojnim prilikama za dobročinstvo. Kojim god putem da kreneš, tvoja sudbina neće biti ništa drugo osim slika tebe. Najteži rat je rat čovjeka sa samim sobom.
Kao što su naše ruke dobre i velikodušne, dobra je i velikodušna naša zemlja i naše nebo, jer je Onaj Koji je stvorio svemir za njega stvorio zakone koji ga čuvaju i po kojima će cvjetati dok god se bude razvijao i unapređivao, i zakone koji ga uništavaju ako se nered i korupcija uvuče i ako ga moljci nagrizu.
Struktura društva je poput strukture tijela, ona će rasti i napredovati sve dok u njoj preovladavaju faktori harmonije, reda i zdravlja. Međutim, ako u njoj zavlada nered, haos i bolest, ona će se srušiti.
Zato ne krivimo sudbinu i ne ljutimo se na Gospodara svemira, već recimo: ”Gospodaru naš, mi smo sami sebi nasilje učinili!”
Neka svako od nas razmisli šta radi u svojoj ”državi” (sa svojom vlastitom dušom i vlastitim životom), i kojoj strani svojih želja naginje, strani prolaznih užitaka i vlastite koristi, ili strani pomoći obespravljenima i podršci slabijima. Da li se okreće materijalnim idolima ili istinskim vrijednostima, ili Gospodaru vrijednosti?!
Zatim neka gleda šta radi, a ne šta govori, šta krije, a ne šta pokazuje, i onda će saznati odgovor na pitanje: ”Zašto sve ove katastrofe?!”
