Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Jeste li možda čuli za Hebbara ibn Esveda, čovjeka čije srce je bilo toliko crno i koji je toliko mrzio Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da su on i njegov drug sreli Zejneb, radijallahu anha, kćerku Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koja je jahala na kamili prilikom hidžre iz Mekke u Medinu, pa su udarili njezinu kamilu i Zejneb, koja je bila trudna, pala je s kamile i pobacila dijete. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo za to, naredio je da se on uhvati i ubije.
Naime, El-Vakidi bilježi predaju od Zubejra ibn Avvama, radijallahu anhu, koji je rekao: ”Nisam vidio Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je spomenuo Hebbara ibn Esveda, a da se nije rasrdio. I nisam vidio da je poslao i jednu izvidnicu, a da im nije rekao: ‘Ako uhvatite Hebbara, ubijte ga.’ Tako mi Allaha, tražio sam ga i raspitivao se za njega, i da sam ga zarobio prije nego je došao Allahovom Poslaniku, ubio bih ga.”
O njegovom dolasku kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Džubejr ibn Mut'im, rekao je: “Sjedio sam sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, među ostalim ashabima u džamiji, kada se pojavio Hebbar ibn Esved. I kada su ga ljudi ugledali, rekli su: ‘O Allahov Poslaniče! Hebbar ibn Esved!’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Vidio sam ga.’
I kada su neki ashabi htjeli da mu se suprotstave, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao mu je da sjedne. Tada je Hebbar ibn Esved rekao: ‘Es-selamu alejke, o Allahov Poslaniče! Svjedočim da nema drugog boga osim Allaha i da si ti Allahov Poslanik. Ja sam bio pobjegao od tebe i htio sam otići među nearape, ali sam se sjetio tvoje dobrote, samilosti i oprosta prema neznalicama. Allahov Poslaniče, mi smo bili mnogobošci, pa nas je Allah uputio preko tebe i spasio nas propasti. Zato mi oprosti moje neznanje i zlo koje sam učinio, a o kojem si čuo, jer ja priznajem svoje nedjelo i svoju krivicu.’
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Oprostio sam ti. Islam briše ono što je bilo prije njega.”’ Nakon primanja islama, Hebbar je učestvovao u osvajanju Šama i pokazao se kao dobar i čestit musliman.
A Kajs ibn Asim et-Temimi je, kako se navodi u predajama, bio prvi koji je u doba džahilijjeta zakopao svoju živu kćerkicu i obavijestio je o tome Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je primio islam. No, nakon primanja islama i njega je stigle Allahova milost i oprost i bio je jedan od uglednih muslimana poznat po svojoj iznimnoj darežljivosti i blagosti.
Mnoštvo je primjera iskrenih pokajnika i iz našeg vremena, poput Daniela Streicha, najvećeg antiislamiste u Švicarskoj. To je čovjek koji je toliko mrzio islam da je jedan imam u Švicarskoj rekao, kada je čuo vijest o njegovom prelasku na islam: ”Njegov današnji prelazak na islam je poput jučerašnjeg prelaska na islam Omera ibn Hattaba.”
A nakon prelaska na islam, rekao je: ”Stidim se samog sebe zbog svog neprijateljstva prema islamu. Islam mi je dao logične odgovore na važna životna pitanja, odgovore koje nisam mogao naći u kršćanstvu.”
Svi ovi i hiljade drugih pokajnika dokazuju da je Allahova milost more bez obala i da je svjetlo Allahove upute u stanju da prodre kroz sve velove i dopre do ljudskih srca.
Naše je samo da uradimo dvije stvari:
Prvo, da se nadamo Allahovoj milosti, ma koliko naši grijesi bili mnogobrojni, veliki i teški, i da također ne očajavamo i ne gubimo nadu u pogledu upute drugih ljudi, ma koliki oni grješnici bili.
I drugo, da damo sve od sebe u prenošenju islamske poruke na najljepši način, jer naše oči trebaju da budu uprte u bezgraničnu Allahovu milost, a ne u naša uska i škrta prsa.
Grješnici, ali i oni koji pozivaju u islam, moraju imati na umu Allahove riječi koje ne ostavljaju mjesto očaju i beznađu: ”A milost Moja obuhvata sve.” (El-A'raf, 156.)
