Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
– Ali ibn Hašrem, rekao je: ”Nikada nisam vidio knjigu u ruci učenjaka Veki'a ibn Džerraha, jer je on memorisao islamsko znanje i učio ga napamet. Pa sam ga pitao za lijek za dobro pamćenje i memorisanje (hifz), a on je rekao: ‘Ako te obavijestim o lijeku, hoćeš li ga koristiti?’
‘Svakako’, odgovorio sam.
Rekao je: ‘Ostavljanje grijeha. Nisam probao ništa bolje ni efikasnije za pamćenje i memorisanje od toga.”’
– Imam Ibn Hibban, rekao je: ”Nisam vidio nikog da se snishodljivo i oholo odnosi prema onome ko je ispod njega (po položaju i ugledu), a da ga nije zadesilo poniženje od onoga ko je iznad njega.” (Revdatul-‘ukala’, str. 62.)
– Prenosi se da je Ebu Hurejre, radijallahu anhu, plakao na samrti, pa su ga upitali: ”Je li to plačeš za dunjalukom?”
Odgovorio je: ”Ne, Allaha mi, nije me rasplakao ovaj vaš dunjaluk, već plačem zbog težine tereta i lošeg saputnika, zbog nedostatka poputnine i daljine puta.
Plačem od straha da ću na Sudnjem danu pasti sa Sirat-ćuprije i da neću ući u Džennet.
Ah, volio bih da nisam stvoren!”
– Rečeno je: ”Ponizan je onaj ko je siguran u sebe, a ne oholi se onaj ko zna svoje nedostatke i mahane.
Posjeduj što god želiš od ovoga svijeta, ali znaj da ćeš otići sa dunjaluka onako kako si i došao.
Posij nešto lijepo za ljude, pa ako to nije ljubav, neka barem bude poštovanje.
Jer, mi ćemo otići sa dunjaluka, ali će ostati trag za nama.”
