Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Ashab Adi ibn Hatim el-Ta'i, radijallahu anhu, čuo je jednog beduina kako govori: ”O ljudi, udijelite milostinju siromašnom starcu i putniku namjerniku, čija pojava svjedoči o njegovom stanju i čije molbe je čuo Uzvišeni Stvoritelj. Njegovo tijelo (život) je traženo, a njegova odjeća je ukradena!”
Adi ibn Hatim, upitao je: ”Ko si ti?”
Rekao je: ”Čovjek iz plemena Benu Sa'd koji je obavezan platiti krvarinu za ubistvo, a nema mogućnosti za to.”
Adi ibn Hatim, upitao je: ”Koliko iznosi krvarina?”
”Stotinu deva”, odgovorio je starac.
Adi ibn Hatim, rekao mu je: ”Uzmi sve deve koje vidiš u ovoj dolini.”
Jednog dana je Eš'as ibn Kajs poslao svoje ljude da zamole Adija ibn Hatima da mu posudi lonce njegovog oca Hatima, koji su se koristili za velike gozbe. Adi ibn Hatim mu je posudio lonce, ali je naredio da se napune mesom i ljudi su ih odnijeli Eš'asu ibn Kajsu.
Kad je Eš'as vidio lonce pune mesa, poslao je poruku Adiju, rekavši: ”Ja sam tražio prazne lonce”, a Adi ibn Hatim, odgovorio mu je: ”Mi ne pozajmljujemo prazne lonce.”
Hafiz Ibn Kesir je o njemu rekao: ”Hatim je bio hvaljen zbog svoje plemenitosti i darežljivosti u predislamskom periodu, a njegov sin Adi ibn Hatim je hvaljen zbog plemenitosti i darežljivosti u islamu.”
(Izvori: Ibn Kesir, El-Bidaje ven-nihaje; Šemsuddin el-Zehebi, Sijer el-e'alam en-nubela’; Ibn Abdu Rabbeh el-Endelusi, El-‘Ikdul-ferid)
ㅤ
ㅤ
