Pripremio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Abdullah je jedne prilike rekao svome sinu: ‘’Sinko, čuo sam te kako jučer govoriš svojoj majci: ‘Ja sam bolji od Seida, ja sam kur’anske ajete koje smo trebali naučiti napamet, naučio za jedan dan, a njemu je trebalo čak tri dana da to nauči.’’’ Sin je odgovorio: ‘’Da, oče, rekao sam to. Zar ti smtraš greškom to što sam kazao istinu?’’ Otac je nastavio: ‘’Također sam te čuo kada si rekao: ‘Moj otac je učitelj i ljudi ga poštuju i uvažavaju, a Halidov otac je obični radnik i nepoznat je u društvu.’’’ Sin je odgovorio: ‘’Da, oče, istina je, jesam li i zbog toga zaslužio ukor i kaznu?!’’ Mudri otac mu je odgovorio: ‘’Ako si to rekao iz oholosti i samodopadljivosti, s ciljem da se uzdižeš nad drugim ljudima, onda znaj da si i ne znajući sam sebe bacio u Vatru. Zaista mi često puta izgovorimo riječi kojima uopće ne pridajemo važnost, a one nas strovale na samo dno Džehennema. Samodopadljivost i oholost zbog bogatstva, ljepote, ugleda u društvu, učenosti i mnoštva ibadeta, je ružno djelo i ono poništava dobra djela i udaljava čovjeka od Dženneta. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ’U Džennet neće ući onaj ko u svom srcu bude imao i trunku oholosti.’ U drugom hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Allah mi je objavio: ’Budite ponizni i neka ni jedan čovjek ne čini nasilje nad drugim čovjekom, i neka se niko od vas ne uzvisuje nad drugim ljudima.’ Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je svojim ashabima ispričao priče o ljudima koje su oholost i samodopadljivost upropastile. U jednoj od tih priča, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, spomenuo je dvojicu prijatelja Izraelćana i rekao: ’Dvojica ljudi iz Benu Israila bili su nerazdvojni prijatelji, ali su se razlikovali po tome što je jedan od njih bio revnosniji u ibadetu od drugog, klanjao je noćni namaz, postio nafile, a drugi je opet bio grješnik koji nije izvršavao čak ni one ibadete koji su strogo naređeni, a kamoli one dobrovoljne. Zbog toga ga je njegov prijatelj pobožnjak smatrao slabijim i manje vrijednim od sebe. Upozoravao ga je na njegove grijehe i zabranjivao mu da ih čini prijeteći mu Džehennemom, sve dok njegovom prijatelju nije dodijalo takvo ponašanje i grub odnos prema njemu, pa mu je rekao: ‘Ostavi me na miru, moji grijesi su između mene i moga Gospodara.’ Nakon toga, njegov drug ’daija’ se naljutio i rekao mu: ‘Tako mi Allaha, ja smatram da ti Allah nikada neće oprostiti grijehe.’ Poslije toga, Allah je usmrtio obojicu ponovo ih spojio i upitao je pobožnjaka koji je Allahu zanegirao svojstvo milosti i oprosta kada se zakleo da mu Allah neće oprostiti: ’Da li ti zaista Mene poznaješ kako treba ili si svojim znanjem dosegnuo ono što je u Mojoj ruci? Znaj da ću Ja danas opovrgnuti tvoje mišljenje, jer Ja činim što ja hoću.’ Zatim je Allah rekao njegovom grješnom prijatelju: ‘Uđi u Džennet Mojom milošću.’ Svi ljudi, dobri i loši, pobožni i grješnici, ne mogu izbrojati niti spriječiti Allahove blagodati, i onaj ko uđe u Džennet, ući će Allahovom milošću. Kada je to rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi su ga upitali: ‘Zar ni ti, Allahov Poslaniče?’ On je odgovorio: ’Čak ni ja, ako mi se Allah ne smiluje.’ Zatim je Allah rekao pobožnjaku koji je zakletvom zanegirao Allahovu milost: ‘Uđi u Vatru.’ Jedan riječ ga je uništila i odvela u Vatru tako da mu ništa nije koristio njegov ibadet. (Rijadus-Salihin) U drugoj predaji stoji da se jedan čovjek uznosio nad drugim čovjekom pred Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: ‘Ja sam sin toga i toga, a ko si ti, ti ne znaš ni ko ti je otac ni ko ti je majka.’ Tada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, iskoristio priliku da mu ukaže na grešku na indirektan način, ispričavši priču u kojoj stoji: ’Dvojica ljudi su se prepirali pred Musaom, a.s., pa je jedan od njih rekao: ’Ja sam sin toga i toga, i nabrojao je deset svojih predaka iz deset generacija koji su svi odreda bili poznati i ugledni, a ko si ti da se sa mnom porediš?’ Da je malo bolje razmislio o svojim precima ne bi se njima ponosio, jer su oni bili nevjernici u Allaha, dž.š., za koje je Allah rekao: ‘Vi i oni koje ste obožavali mimo Allaha bit će te gorivo džehennemsko i sigurno ćete ga nastaniti.’ Pošto u njegovom srcu nije bilo imana, on je prizivao svoje pretke i s njima se ponosio, dajući prednost stanovnicima Vatre nad vjernicima, pa će i njegov i njihov kraj biti isti. Nakon toga Allah je objavio Musau, a.s., da kaže onom čovjeku što se ponosio svojim precima: ‘O ti koji se ponosiš sa devet svojih predaka koji su stanovnici Vatre, znaj da si ti deseti među njima.’ A što se tiče njegovog prijatelja, on je rekao: ’Ja sam sin toga i toga, ja sam sin islama.’ On se ponosio jedino svojim ocem koji je primio islam, a pretke nevjernike nije želio ni spomenuti. Nakon toga, Allah je objavio Musau, a.s., da obraduje tog čovjeka spasom na Sudnjem danu i vječnim užitkom u Džennetu.’’ (Imam Ahmed)
