Pripremio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, sjedio bi poslije namaza okrenut licem prema svojim ashabima i nakon završenog zikra svaki od njih odlazio bi svojoj kući i za svojim poslom. Osim Ebu Hurejre, on je bio siromah koji je živio na džamijskim sofama i nije imao drugog posla osim što je učio islam i islamske propise od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i bio mu uvijek na usluzi. Jednog dana, nakon što su se svi razišli poslije namaza, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, pozvao je Ebu Hurejru i rekao mu: ”O Ebu Hurejre, kod mene se nakupilo mnogo novca i hrane od zekata i ramazanske sadake, pa mi je potreban neko ko će taj imetak čuvati dok to ne podijelimo siromašnim muslimanima. Ja mislim da si ti odgovarajuća osoba za taj zadatak, pa šta ti kažeš?” Ebu Hurejre je odgovorio: ”Raduje me Poslanikovo, sallallahu alejhi ve sellem, lijepo mišljenje o meni i nadam se da će tako i ostati.”
Nakon toga, Ebu Hurejre je preuzeo obavezu čuvanja imetka od zekata i sadekatul-fitra. Kada se spustila noć on je, dok je stražario, vidio čovjeka kako uzima hranu iz imetka koji je on čuvao. Prišao mu je i uzviknuo: ”Teško tebi! Zašto kradeš imetak muslimana?” Čovjek je odgovorio: ”Ja sam siromah, imam mnogobrojnu porodicu i potreba me je natjerala da ovako postupim.” Ebu Hurejre mu je rekao: ”Neću ti to dozvoliti dok ne pitaš Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, smiješ li uzeti hrane ili ne.” Onda se čovjek počeo prenemagati i kukati, govoreći: ”Ne traži to od mene, ja sam stvarno veliki siromah i muhtač bilo kakve pomoći, pa mi oprosti.” Sažalio se Ebu Hurejre na njegovo stanje i oprostio mu je, ali mu je rekao: ”Ako to drugi put pokušaš učiniti, znaj da ću te odvesti kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. I obećao je da to više neće činiti. Kada je bilo vrijeme sabah-namaza, Ebu Hurejre je otišao u mesdžid da klanja namaz, a kad se namaz završio, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je upitao: ”Kako si prošao sa svojim zarobljenikom sinoć?” Odgovorio mu je: ”Allahov Poslaniče, žalio mi se na veliku potrebu i ja sam mu dozvolio da uzme hrane, ali je obećao da više neće dolaziti.” Tada mu je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Slagao ti je, sigurno će ponovo doći.” Kad je čuo šta mu je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Hurejre je sam sebi govorio: ”Sačekat ću ga u zasjedi i dobro ću paziti na njega, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govori samo istinu.”
Rekao ti je istinu, ali je on inače lažov
Sljedeće noći u isto vrijeme, Ebu Hurejre je primijetio kako se neko krišom približava imetku od zekata i prepoznao je onog istog čovjeka. Onda mu je prišao i rekao: ”Sad je gotovo, vodim te kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, neka ti on presudi, jer si prekršio svoje obećanje.” Na to mu je čovjek rekao: ”Ostavi me, Ebu Hurejre, mene je potreba natjerala da ponovo dođem, a vidim da si ti merhametli insan, pa mi oprosti, smiluj se na moje stanje i pusti me.” Ebu Hurejre mu je rekao: ”Dobro, pustit ću te, ali mi iskreno obećaj da više nećeš dolaziti i krasti hranu.” Čovjek mu je odgovorio: ”Ja ti dajem čvrsto obećanje da više neću dolaziti, jer zaista si prema meni lijepo postupio.” Kada je svanulo i nastupilo vrijeme sabah-namaza, Ebu Hurejre je ponovo otišao u mesdžid da klanja, a nakon namaza, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao ga je: ”O Ebu Hurejre, šta je sinoć uradio onaj neznanac?” Odgovorio je: ”Allahov Poslaniče, srce mi se raznježilo zbog njegovog kukanja i teškog stanja i ja sam ga ponovo pustio, a on je sada čvrsto obećao da neće više dolaziti.” Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao mu je: ”Znaj da te je slagao i da će ponovo doći da krade.” Ebu Hurejri je bilo teško zbog toga, pa je ponovo sebi govorio: ”Allahov Poslaniče, rekao si istinu, jer ti govoriš samo istinu, i ako si rekao da će ponovo doći, sigurno će doći.” I nekako u isto vrijeme kao i prethodne dvije noći ugledao je onog čovjeka, a onda mu je krišom prišao, ščepao ga za ruku i rekao: ”Ovo je zadnji put da si nešto ukrao. Lagao si mi da si siromašan i da imaš mnogobrojnu porodicu, obećao si da više nećeš dolaziti i ponovo si došao.” ”A šta namjeravaš da učiniš sa mnom?”, upitao ga je čovjek. ”Ovaj put ću te sigurno odvesti kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem”, rekao mu je Ebu Hurejre. Onda ga je čovjek upitao: ”Hoćeš li me pustiti ako te podučim jednom ajetu pomoću kojeg će te Allah čuvati i štititi?” Odgovorio je: ”Hoću, samo mi reci koji je to ajet?” Tada mu je čovjek rekao: ”Kada pođeš na spavanje prouči Ajetul-Kursijju i šejtan ti se neće moći približiti sve do zore.” Nakon što je to čuo, Ebu Hurejre je rekao sebi: ”Učit ću Ajetul-Kursijju i zaštitit ću se dvostruko. Prvo, Allah će me time zaštititi od lopova, a drugo, to će mi biti zaštita od šejtana.” I pustio je čovjeka. Poslije sabah-namaza, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao ga je ponovo za tog čovjeka, a on mu je ispričao šta mu se dogodilo treće noći i kako ga je podučio ajetu koji je zaštita od šejtana, pa ga je pustio. Tada mu je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Rekao ti je istinu, a on je inače lažov. A znaš li ti ko je to zapravo bio?” ”Ne”, odgovorio je Ebu Hurejre. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao mu je: ”Bio je to šejtan.” (Hadis bilježi Buharija)
