Piše: dr. Mustafa Mahmud / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Ako te obuzme hir ili zaslijepi pohlepa, ili te smutnja (fitna) odvede na krivi put, onda pogledaj ispod svojih nogu u prašinu po kojoj tvoje cipele gaze, i zapitaj se koliko je glava bilo ispunjeno smutnjama, pohlepom i hirovima, a onda nestalo u prašini. Onoj istoj prašini koja je ispod tvojih cipela.
Uskoro ćeš i ti postati zemni prah, ti si zapravo onaj drugi koga će gaziti drugi ljudi, i to je samo jedan trenutak i jedan pogled, i onda se sve završi.
Ne gubi ovaj prolazni trenutak u bezvrijednim stvarima i izaberi za sebe voljenog koji priliči tvom savršenom liku, voljenog kod kojeg ne propada dobro djelo i ljubav, a to je tvoj Gospodar, tvoj Stvoritelj, Allah, dželle šanuhu.
A ako izgubiš svoga Gospodara, onda plači bez prestanka, jer si sve izgubio. I neka te ne obmanjuje tvoje znanje, jer je Allah, znajući ih, mnoge ljude koji su posjedovali znanje u zabludi ostavio, a mnoge od onih koji su spoznali istinu (a nisu je slijedili) uništio.
I znaj da je posrtanje učenjaka mnogo gore i opasnije od posrtanja neznalice. Dakle, ako težiš da budeš spašen, onda se pouzdaj u Njegovu dobrotu, a ne u svoje znanje.
A ako te tvoja duša na zlo nagovara i ako te tvoj šejtan ubjeđuje da si neko i nešto, onda pogledaj opet prah po kojem su tvoje cipele gazile, jer taj prah su kraljevi koji su nestali prije tebe, njihova prijestolja, njihova slava i njihove gizdave pratnje.
Iščezlo je i nestalo gromoglasno aplaudiranje i navijanje, žamor i vreva su zamrli, trube su utihnule, zastave i transparenti su zakopani, sve se vratilo zemlji i pretvorilo u prah.
Znaj da je i tvoje spajanje sa zemljom i pretvaranje u zemni prah, makar se i oduljilo, vrlo blizu.
(Iz knjige: Hel huve ‘asrul-džunûn – Je li to doba ludila)
