Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Prenosi se da je Ishak ibn Abbad el-Basri u snu vidio nekoga kako mu govori: ”Pomozi nevoljniku!”
Kad se probudio, upitao je: ”Ima li u našem komišluku siromašnih ljudi?”
Rekli su: ”Ne znamo.”
Nakon toga je ponovo zaspao, pa mu je onaj čovjek došao u san drugi i treći put i rekao mu:
”Zar spavaš, a nevoljniku nisi pomogao?!”
Tada je ustao i uzeo sa sobom trista dirhema, uzjahao konja i otišao u džamiju. U džamiji je zatekao čovjeka kako klanja. Sačekao je da preda selam, a onda mu je prišao i upitao: ”Čovječe, šta te je natjeralo da u ovo doba dođeš u džamiju?”
Rekao je: ”Ja sam čovjek čija glavnica imetka je iznosila stotinu dirhema, pa sam ih izgubio, a ostao sam dužan dvije stotine dirhema.”
Ishak je izvadio svoje dirheme i rekao mu: “Ovo je tri stotine dirhema, uzmi ih za svoje potrebe.”
Čovjek je uzeo dirheme, a onda ga je Ishak upitao: ”Poznaješ li me?”
”Ne”, odgovorio je.
Rekao mu je: ”Ja sam Ishak ibn Abbad, i ako te zadesi kakva nevolja, dođi meni, moja kuća je na tom i tom mjestu.”
Na to je čovjek rekao: ”Allah ti se smilovao i podario ti svako dobro! Mene kad snađe nevolja, ja tražim pomoć od Onoga Koji te je izveo iz tvoje kuće u ova doba i doveo meni.”
(Resailu Ibn Redžeb, III/128.)
