U poznatom Kur'anskom kazivanju o Sulejmanu spominje se da jednog dana ptica po imenu Hudhud nije došla na vojnu smotru koju je redovno vršio Sulejman lično. O tome se kaže:
20. “I on izvrši smotru ptica, pa reče: ‘Zašto ne vidim pupavca, da nije odsutan?’
21. ‘Ako mi ne donese valjano opravdanje, teškom ću ga kaznom kazniti ili ću ga zaklati!'”
22. “Izbivao je nedugo, a onda dođe, pa reče: ‘Doznao sam ono što ti ne znaš, iz Sabe ti donosim pouzdanu vijest.
23. Vidio sam da jedna žena njima vlada i da joj je svega i svačega dato, a ima i prijesto veličanstveni”
24. vidio sam da se i ona i narod njezin Suncu klanjaju, a ne Allahu, šejtan im je prikazivao lijepim postupke njihove i od pravog puta ih odvratio, te oni ne umiju da nađu Pravi put
25. pa da sedždu čine Allahu, Koji izvodi ono što je skriveno na nebesima i na Zemlji i Koji zna ono što krijete i ono što na javu iznosite.
26. Allah je, nema boga osim Njega, Gospodar Arša Veličanstvenoga!”
27. “Vidjet ćemo”, reče Sulejman, “da li govoriš Istinu ili ne.
28. Odnesi ovo moje pismo pa im ga baci, a onda se od njih malo izmakni i pogledaj šta će odgovoriti!”
29. “O velikaši”, reče ona, “meni je dostavljeno jedno poštovanja vrijedno pismo!
30. Zbilja je od Sulejmana i zbilja se ono u ime Allaha Svemilosnog, Milostivog!
31. Ne pravite se većim od mene i dođite da mi se pokorite.”
– Kur'an, sura En-Neml, 20–31. ajet[5]
Nakon što je Hudhud informirao Sulejmana o narodu iz Sabe, Sulejman je odlučio da pošalje pismo…
