Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Spominje se da su jednom prilikom razgovarali žena i šejtan, pa je žena rekla šejtanu: ”Vidiš li onog tamo mladog krojača? Možeš li otići do njega i svojim došaptavanjima učiniti da on pusti (razvede) svoju suprugu?”
Šejtan je rekao: ”Mogu, to je za mene jednostavna stvar!”
Šejtan je otišao do krojača i prilazio mu sa svih strana pokušavajući svojim vesvesama i došaptavanjima da mu ubaci sumnju u pogledu odanosti i poštenja njegove supruge, ali je krojač mnogo volio svoju ženu i imao povjerenje u nju tako da nije obraćao pažnju na šejtansko došaptavanje.
Šejtan se vratio i priznao poraz. Tada mu je žena rekla: ”A sad posmatraj šta će se dogoditi!” Žena je otišla kod krojača i tražila je najljepši komad platna objasnivši mu da to platno njen sin želi pokloniti ženi koju mnogo voli i koju želi oženiti. Nakon toga otišla je kod krojačeve žene i pozvonila na vrata. Kada je krojačeva žena izašla, ova ju je zamolila da je pusti u kuću da klanja namaz. Krojačeva supruga ju je pozvala da uđe u kuću, a ona je, krijući od krojačeve žene, ostavila platno koje je kupila iza vrata i izašla iz kuće. Kada se krojač vratio kući vidio je komad platna i odmah se sjetio priče one žene kako je ona kupila platno da ga njezin sin pokloni ženi koju voli i koju želi oženiti, te je bez imalo razmišljanja pustio svoju ženu.
Vidjevši sve to, šejtan je rekao: ”Sada priznajem da su spletke žena velike.”
Tada mu je žena rekla: ”Čekaj! A šta ćeš reći ako ga natjeram da odmah vrati svoju ženu?”
”Kako”, upitao je šejtan.
Žena je sljedeći dan ponovo otišla kod krojača i rekla mu da želi kupiti platno slično onom jučer, jer je otišla da klanja namaz u kuću jedne žene i tamo je zaboravila platno koje je kupila, ali ju je bilo stid da se vrati i uzme svoje platno. Čuvši njene riječi, krojač je shvatio kakvu je glupost napravio i odmah je otišao i vratio svoju ženu.
