Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Otkako se razbolio, stalno je sinu govorio o svom putovanju, pa ga je sin upitao: ”Oče, gdje se to spremaš i kuda ideš?”
Otac mu je odgovorio: ”Sine, moj boravak ovdje je završen. Ja sada krećem na put.”
Sin: ”Oče, a gdje putuješ?”
Otac: ”Sine, moje putovanje je daleko, od prebivališta zablude i laži do prebivališta istine.”
Sin: ”Oče, hoće li se oduljiti tvoje putovanje?”
Otac: ”Da, trajat će sve dok Allah ne naslijedi Zemlju i sve što je na njoj.”
Sin: ”Oče, jesi li pripremio poputninu za svoje putovanje?”
Otac: ”Jesam, sine, ali putujem jako daleko i ne znam hoće li mi moja poputnina biti dovoljna ili ne, pa mi pošalji nešto poputnine.”
Sin: ”Oče, kako da ti pošaljem kad si ti na putovanju?”.
Otac: ”Sine, uputi dovu za mene. Moli Allaha da mi oprosti i da mi se smiluje, jer ako ti prestaneš upućivati dove za mene, time će biti prekinuta moja poputnina.”
Sin: ”Oče, hoću li te ponovo vidjeti?”
Otac: ”Da, vidjet ćeš me onda kad se i tvoje putovanje završi.”
Sin: ”Oče, oporuči mi nešto prije nego kreneš na put.”
Otac: ”Sine, ne dozvoli da te dunjaluk obmane; uzmi pouku od onih koji su sakupili ogromno dunjalučko bogatstvo, a od dunjaluka sa sobom nisu ponijeli ništa osim ćefina.
Slušaj mnogo Allahov govor, slušajući Kur'an, i razgovaraj sa Allahom, klanjajući namaz, i osiguraj se kod Allaha, dijeleći sadaku, i budi primjer radnika na Allahovom putu, svojim ahlakom i uzoritim ponašanjem, jer ćeš tako pripremiti sebi neophodnu poputbinu za dugo putovanje koje te očekuje.”
