Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Prijatelj mi je rekao da je ovo bila loša godina i hvala Allahu da je za nama i da smo se spasili. Prijatelju, ako pod spasom misliš da nismo umrli, zaista smo se spasili. Ali ja ne razumijem i ne vidim spasenje osim u prelasku puta do Dženneta. Sve osim toga su samo prazne pobjede i varljivi uspjesi.
Prijatelju moj, nije pobjeda u tome da živiš, niti je poraz u umiranju, već u tome kako živiš i za šta umireš. Ne znam zašto ti ovo sada pišem, ali mi je pao na pamet ashab Mus'ab ibn Umejr u Bici na Uhudu.
Mus'ab, taj zgodni, lijepi, bogati i razmaženi momak iz plemena Kurejš, ležao je na pustinjskom pijesku mrtav, čekajući da mu iskopaju kabur. Tog dana nisu mogli naći ćefine ili odjeću koja bi bila dovoljna da pokrije njegovo mrtvo tijelo. Kada bi mu pokrili glavu, noge bi mu bile otkrivene, a kada bi mu prekrili noge, glava bi mu bila otkrivena.
Po dunjalučkim mjerilima, ovakva smrt, u poređenju sa prethodnim luksuznim životom, izgleda samo kao tužan i jadan kraj. Ali istina je da je to bio najsretniji dan u Mus'abovom životu.
Ako je život sâm po sebi spas, onda je, zaista, mnogo spašenih. A ako je smrt poraz, onda ćemo na kraju svi biti poraženi, prijatelju.
Međutim, ono što bi trebalo da nas brine je kakva će biti naša prva noć u kaburu?! Da li će to biti džennetska bašča ili vatrena jama?
Zamisli, zajedno sa mnom, jednostavnost i složenost ovog trenutka istovremeno. Doktorat koji imaš tada ti neće koristiti, osim ako tvoje srce nije bilo sačuvano.
To je lekcija koju smo učili u prvom razredu osnovne škole: Ko ti je Gospodar? Koja je tvoja vjera? Ko ti je poslanik?
Tako jednostavno, a tako teško i složeno! Zar ne?!
