Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Jedan profesor priča: ”Dok sam vozio auto, saobraćajna patrola me je zaustavila, pa je saobraćajac tražio vozačku i saobraćajnu dozvolu gledajući me u lice kroz svoje zatamnjene naočare.
Zatim mi je rekao: ‘Niste vezali pojas, profesore.’
Rekao sam: ‘Nisam, nažalost.’
‘Napravili ste prekršaj, profesore’, rekao je.
Odgovorio sam: ‘Da, priznajem da sam napravio prekršaj i zaslužio sam kaznu.’
Dok je pisao prekršajni nalog, rekao mi je: ‘Vi ste profesor?’
‘Da’, odgovorio sam.
Policajac je rekao: ‘Ako učenik vara na ispitu hoćete li mu oprostiti?’
‘Ne’, rekao sam.
Rekao je: ‘A šta ćete uraditi u toj situaciji?’
‘Primijenit ću zakon na njega’, odgovorio sam.
Dao mi je prekršajni nalog smijući se, a zatim je rekao: ‘Možete li izaći iz auta, molim vas?’
Iznenađen njegovim zahtjevom nevoljko sam izašao iz auta. Kada sam izašao, policajac me je odjednom zagrlio i poljubio u glavu. Ostao sam zatečen i začuđen njegovim ponašanjem.
A onda je on rekao: ‘Profesore, ja sam vaš učenik iz srednje škole. Sjećam se kada sam, zajedno sa vašim sinom, varao na ispitu, pa ste nas tada kaznili. Uzeli ste i moj i njegov rad, dali nam nulu i na taj način podjednako primijenili zakon i na mene i na svoga sina.
Tog dana sam plakao iz poštovanja prema vama i tuge što ste bez laskanja i protekcije primijenili zakon na svog sina, pa ste tada postali moj uzor. Danas, dragi profesore, ja primjenjujem zakon na vas i ne odstupam od zakona makar se radilo o mom sinu.’
Nisam mogao obuzdati suze od radosti što je ovaj policajac bio jedan od mojih učenika i što zna šta znači sprovoditi zakon, dok se u isto vrijeme borio da mu suze ne krenu niz lice kako bi sačuvao ugled policijske uniforme koju nosi.
Zatim je izvadio iz džepa svotu novca i rekao: ‘Zaklinjem vas, profesore, prihvatite ovaj moj poklon.’
Odbio sam prihvatiti njegov poklon, a on je insistirao da to učinim, govoreći: ‘Ja sam primijenio zakon na vas, a vrijednost prekršaja želim ja platiti, jer vi ste moj profesor i moj uzor.’ Pokušao sam da ga odbijem, ali je on snažno insistirao i još ga je podržao i njegov kolega koji je sa emocijama svjedočio ovoj situaciji.
Napustio sam to mjesto osjećajući nevjerovatnu smirenost, sreću i ponos što sam bio profesor ovom policajcu i što sam izveo generaciju koja neće izdati svoj poziv ni svoju zemlju.”
Tako se grade generacije i tako se grade države.
