Piše: dr. Ali el-Sallabi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Abdullah ibn Omer, radijallahu anhuma, rekao je: ”Došao mi je jedan čovjek za vrijeme Osmanovog hilafeta, i tražio od mene da ukorim i izgrdim Osmana, radijallahu anhu, a kada je završio svoj govor, rekao sam mu: ‘Mi smo za života Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, govorili: -Najbolji u Muhamedovom ummetu, nakon Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, su Ebu Bekr i Omer, radijallahu anhum, zatim Osman, radijallahu anhu, i mi – Allaha mi – ne znamo da je Osman ubio i jednog čovjeka nepravedno ili da je počinio veliki grijeh. ‘Ali je problem imetak i novac, ako vam (kao halifa) dadne nešto od imetka, vi ste zadovoljni, a ako dadne svojim rođacima, vi se rasrdite. Vi želite da budete poput Perzijanaca i Bizantinaca, oni nisu ostavili ni jednog svog vođu a da ga nisu ubili.”’ (Et-Taberani, El-Mu'džem el-kebir, XII/285.)
Salim ibn Abdullah ibn Omer prenosi da je njegov otac rekao: ”Krivili su Osmana za stvari za koje da ih je Omer učinio, ne bi ga krivili.” (Ibnul-Arebi el-Maliki, El-‘Avasim minel-kavasim, str. 104-105)
Pogledajte do koje mjere je Abdullah ibn Omer, radijallahu anhuma, nastojao da odbrani hazreti Osmana, radijallahu anhu, i njegovu čast i da se suprotstavi smutnji koju su posijali oni koji su se pobunili protiv trećeg pravednog halife muslimana, Osmana ibn Affana, radijallahu anhu. Abdullah ibn Omer je bio svjestan opasnosti od takvog pristupa, te smutnje i nejedinstva do kojeg to dovodi, pa mu je hazreti Osman dao povjerenje i konsultirao se s njim tokom iskušenja s pobunjenicima.
Kada je Abdullah ibn Omer došao kod njega, Osman, radijallahu anhu, rekao mu je: ”Pogledaj šta ti ljudi govore.”
Abdullah ibn Omer mu je rekao: ”Govore da napustiš vlast ili će te ubiti.”
Zatim mu je Ibn Omer rekao: ”Hoćeš li vječno živjeti na ovome svijetu?”
Hazreti Osman: ”Ne!”
Abdullah ibn Omer: ”Ako ne napustiš vlast, hoće li oni učiniti nešto više od toga da te ubiju?”
Hazreti Osman: ”Ne!”
Abdullah ibn Omer: ”Je li u njihovim rukama Džennet i Džehennem?”
Hazreti Osman: ”Ne!”
Abdullah ibn Omer: ”Ne napuštaj vlast, jer bi to mogao postati običaj, pa kad god ljudi budu mrzili halifu, mogli bi ga svrgnuti ili ubiti.” (El-‘Avasim minel-kavasim, str. 130.)
Ovo mišljenje od strane Abdullaha ibn Omera ukazuje na njegovu dalekovidnost i razumijevanje krajnjeg ishoda i posljedica stvari.
Abdullah ibn Omer se u svojim savjetima muslimanima često fokusirao na neophodnost zajednice i odvraćanje od napada na život, čast i imetak muslimana.
Neki čovjek mu je napisao: ”Želio bih da mi napišeš cjelokupno znanje.”
Abdullah ibn Omer mu je odgovorio: ”Znanje je obilno, ali ako možeš da sutra sretneš Allaha, a da ne nosiš na svojim plećima krv (život) muslimana, da ne uzimaš nepravedno njihov imetak, da čuvaš jezik od napada na njihovu čast i da se držiš džemata, onda to učini.” (Tarih Dimešk)
