Piše: dr. Ahmed Tevfik / Preveo: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Profesor je primio platu i vozio se prepunim autobusom do kuće, a u autobusu je bio lopov koji mu je ukrao sav novac.
Kada je kondukter zatražio da plati kartu, profesor nije pronašao ništa u džepu.
Lice mu se zacrvenjelo, a jezik zapetljao i nije mogao ništa reći.
Kondukter mu je podrugljivo rekao: ”Sram te bilo! Smatraš se uglednim čovjekom, a u džepu nemaš novca ni za cijenu autobuske karte.”
Tada je kod lopova progovorio ”ponos”, pa je rekao podrugljivom kondukteru: ”Gospodine, cijena profesorove karte ide na moj račun.”
Ugledni profesor se nasmijao i rekao lopovu: ”Allah te blagoslovio i povećao broj ljudi poput tebe.”
Neki putnici su također hvalili lopova i njegov visoki moral, i molili su Allaha da mu podari bereket u životu i radu i da takvih ljudi bude što više u društvu.
Od tada se broj lopova povećao, i oni i dalje primaju našu zahvalnost i poštovanje.
Mi smo i dalje u ”autobusu”, razni lopovi nas kradu, a mi im zahvaljujemo.
