Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Pripovijeda se da je Sokrat stajao na velikom kamenu u uglu pijace i držao javne govore o važnim temama iz života i filozofije. Ljudi na pijaci bi prilazili i slušali nekoliko minuta, a onda odlazili, niko od njih nije pokazivao mnogo interesiranja za njegovu filozofiju.
Kada je primijetio da ljudi ne obraćaju mnogo pažnje na njegovu filozofiju, Sokrat je odlučio da pokuša nešto drugačije. Najavio je publici da će ispričati veoma zanimljivu priču. Oni koji su čuli Sokratovu najavu željno su prilazili da čuju njegovu priču.
Sokrat je svoju priču započeo ovako: ”Bio je jedan trgovac koji je imao dosta robe za prodati, pa je odlučio da ode u drugi, veći grad da je proda. Spakovao je svoju robu, ponio je na ramenu i krenuo na put prije zore. Postojao je samo jedan put do tog grada, ali je on zahtijevao da se popne na veliku planinu i tek onda spusti u grad. I dok je išao putem sreo je drugog čovjeka sa magarcem koji se uputio u isti grad. Zajedno su putovali i sprijateljili se, a onda je trgovac zamolio svog saputnika da mu iznajmi magarca da nosi njegovu robu dok ne stignu u grad. Čovjek je pristao na to u zamjenu za određenu svotu novca.”
U ovoj fazi priče, Sokrat je vidio da se oko njega okupila veća grupa da sluša priču i da su mnogi ljudi zaboravili svoje dužnosti dok su slušali njegovu priču. I ljudi koji su, dok je govorio o važnim životnim pitanjima, dolazili i odlazili u roku od nekoliko minuta, također su zaboravili svoje poslove i obaveze i ostali su da slušaju priču.
Sokrat je nastavio svoju priču: ”Morali su se popeti na planinu da bi stigli na odredište. Trgovac je stavio svoju robu na magarca i krenuli su rano ujutro. Ujutro je bilo lahko putovati, ali kako je dan odmicao, postajalo im je sve teže penjati se na planinu. Znojili su se i bili su jako umorni. Kada im je sunce bilo iznad glava, odlučili su da predahnu.”
Sokrat je sada imao još više ljudi okupljenih oko sebe, koji su s velikom pažnjom slušali njegovu priču, pa je nastavio: ”Bilo je podne i bili su umorni, pa su odlučili da predahnu, ali nije bilo drveća ni hlada pod kojim bi mogli sjesti i odmoriti se, osim sjene magarca koji je nosio robu. Pod sjenom tog magarca bilo je mjesta samo za jednog čovjeka. Vlasnik magarca je rekao trgovcu da je sjena njegova, jer je on vlasnik magarca, ali trgovac se nije složio rekavši da je on unajmio magarca, a samim tim i njegovu sjenu.
Međutim, vlasnik magarca je rekao da je iznajmio samo magarca, a ne i sjenu, ali trgovac je rekao da, kada je iznajmio magarca, to je uključivalo i magarčevu sjenu. Dvojica ljudi su se žestoko posvađali oko magareće sjene i svaki od njih je tvrdio da mu sjena po zakonu pripada.”
U tom trenutku oko Sokrata se stvorila velika gužva, a onda je on sišao sa kamena na kojem je stajao i otišao. Ljudi su ga pratili i tražili da nastavi priču. On se pravio da ne obraća pažnju na njih i nastavio je svojim putem. Međutim, ljudi su ga nastavili moliti i pritiskati da dovrši priču, pa je Sokrat zastao, okrenuo se prema njima i rekao: ”Ljudi, ja sam vam govorio o važnim i ozbiljnim stvarima vezanim za život i filozofiju, ali vi niste obraćali pažnju. Međutim, kada sam počeo da pričam bajku o magarcu i njegovoj sjenci, vi ste se pretvorili u uho. Vi volite slušati o glupim stvarima, a ignorirate važne stvari u životu.”
