Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Jedan profesor je bio sa svojim učenicima kada su ugledali grupu ljudi koji su, od silnog bijesa, vikali jedni na druge. Profesor se nasmijao i upitao učenike: “Zašto ljudi podižu glasove kada su ljuti?”
Učenici su malo razmišljali, a onda mu je jedan od njih odgovorio: “Kad izgubimo smirenost, glas nam postaje sve jači.”
Profesor mu je rekao: ”Ali zašto moraš da vrištiš i vičeš kada je druga osoba odmah pored tebe?
Možeš mu reći šta želiš na ljepši način.”
Neki učenici dali su drugačije odgovore, ali niko od njih nije ponudio uvjerljiv odgovor.
Na kraju im je profesor objasnio, rekavši: ”Kada se dvojica ljudi naljute jedan na drugog, tada se njihova srca veoma udalje, i da bi prevalili svu tu udaljenost kako bi čuli jedan drugog, moraju podići glasove. I što njihov bijes više raste, to im je više potrebno da dižu glasove da bi prešli tu veliku udaljenost između njihovih srca.
Nasuprot tome, šta se dešava kada se dvije osobe vole? Ne viču jedna na drugu, već govore blago i tiho, jer su im srca jako blizu jedno drugom. Udaljenost između njih je vrlo mala ili čak nikakva. Kada se ljudi vole, šta se dešava? Njihova srca se tada približavaju jedna drugima, i na kraju čak nema potrebe da bilo šta kažu jedni drugima, jer se razumiju pogledima.”
Zatim je profesor pogledao svoje učenike i rekao im: ”Dakle, kada se ne slažete oko neke stvari, kada raspravljate, ne dozvolite da vam se srca raziđu, ne izgovarajte riječi koje bi vas mogle još više udaljiti, inače će doći dan kada će se ta udaljenost između vas povećati toliko da nećete moći naći puta da se vratite nazad.”
I završit ćemo ovaj tekst sveobuhvatnim poslaničkim savjetom koji donosi dobro na oba svijeta.
Naime, Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je neki čovjek došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: “Posavjetuj me!” On reče: “Ne srdi se!” Čovjek je nekoliko puta ponovio isto pitanje, i svaki put mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio: “Ne srdi se!” (Buharija)
Stoga, ne dozvolimo da nas srdžba nadvlada i da nas udalji jedne od drugih toliko da ne mognemo pronaći način i put da se vratimo nazad.
