Jedna od Poslanikovih mu'džiza je i događaj sa Ebu Džehlom, koji je jednog dana okupio Kurejšije i rekao im: ”O Kurejševići, vi vidite da Muhammed odbija bilo kakav dogovor i kompromis, izruguje se našoj vjeri, vrijeđa naše pretke zbog njihove vjere, i vrijeđa naša božanstva. Ja sam se zavjetovao da ću ga sutra čekati pored Kabe sa ogromnim kamenom, i kada padne na sedždu, smrskat ću mu glavu i ubiti ga, a od vas tražim da me branite i štitite, pa neka poslije toga porodica Abdul-Menaf čini što god hoće.” Mušrici su se obradovali njegovoj odlučnosti i svi su ga podržali i obećali da će ga uzeti u zaštitu. Sutradan je Ebu Džehl uradio ono što je obećao. Našao je veliki kamen, donio ga do Kabe i sjeo da čeka Muhammeda, s.a.v.s., a Kurejšije su bile nedaleko od njega da vide šta će se dogoditi. Poslanik, s.a.v.s., je došao u uobičajeno vrijeme i odmah je stao da klanja namaz ne obraćajući pažnju na mušrike. Kada je učinio sedždu, Ebu Džehl je uzeo kamen s namjerom da mu ga baci na glavu, ali je u istom trenutku ispustio kamen i dao se u bijeg. Mušrici su se začudili zbog toga, pa su mu prišli onako preplašenom i upitali ga: ”Šta ti se desilo, zašto nisi izvršio što si obećao i zašto si onako preplašen bježao?” Odgovorio im je: ”Ja sam se bio pripremio da izvršim što sam naumio, i kad sam uzeo kamen, pred mene je izašao razjareni dromedar, otvorenih i zapjenjenih usta, išao je prema meni da me ubije. Ja u životu nisam vidio onolikog dromedara.” U jednoj predaji stoji da je melek Džibril rekao Muhammedu, s.a.v.s.: ”Da ti se približio sa kamenom, ubio bih ga na licu mjesta.”
