Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Imam Taberani bilježi predaju od Ali ibn Husejna, r.a., (Zejnul-Abdina), u kojoj je rekao: ”Kada nastupi Sudnji dan, glasnik će reći: ‘Neka se izdvoje odličnici!’ Izdvojit će se skupina ljudi i bit će im rečeno: ‘Idite u Džennet!’ Prije nego što uđu u Džennet, srest će ih meleci i upitat će ih: ‘Kuda ste pošli?’ Odgovorit će: ‘U Džennet!’ Meleci će u čudu upitati: ‘Zar prije polaganja računa?!’ Reći će: ‘Da!’ Onda će ih meleci upitati: ‘A ko ste vi?’ Oni će odgovoriti: ‘Mi smo skupina odličnika i dobročinitelja (ehlul-fadl).’ Meleci će ponovo upitati: ‘A zbog čega ste postigli taj stepen?’ Oni će reći: ‘Kada smo na dunjaluku bili ignorisani, mi smo odgovarali blagošću, kada nam se činila nepravda, mi smo saburali, kada bi se neko o nas ogriješo, mi smo opraštali.’ Tada će im meleci reći: ‘Uđite u Džennet! Divne li nagrade za one koji su se trudili.’ Zatim će glasnik reći: ‘Neka se izdvoje strpljivi.’ Izdvojit će se jedna skupina ljudi i bit će im naređeno da uđu u Džennet. Na putu prema Džennetu srest će ih meleci i upitati isto ono što su pitali prvu skupinu. I kada oni reknu da su skupina strpljivih, meleci će ih upitati: ‘U čemu se ogledala vaša strpljivost?’ Oni će odgovoriti: ‘Bili smo strpljivi u pokornosti Allahu, dž.š., u ostavljanju grijeha i u danima iskušenja i nedaća.’ Meleci će im reči: ‘Uđite u Džennet! Divne li nagrade za one koji su se trudili.’ Nakon toga glasnik će reći: ‘Neka se izdvoje oni koji će biti Allahu bliski u Džennetu.’ Izdvojit će se skupina koja će biti malobrojna. Meleci će ih upitati: ‘Čime ste zaslužili da budete u Allahovoj blizini?’ Oni će reći: ‘Mi smo se posjećivali u ime Allaha i pomagali u ime Allaha.’ Bit će im rečeno: ‘Uđite u Džennet! Divne li nagrade za one koji su se trudili.”'[1]
Spominje se da je Zuhri počinio grijeh koji ga je bacio u očaj, toliko da se bio izolirao od porodice i napustio svakodnevne poslove. Na licu mu se vidjela neopisiva zabrinutost, tuga i beznađe. Sreo ga je Zejnul-Abidin te primijetio tugu na njegovom licu, pa mu je rekao: ”Zuhri, znaj da je tvoje gubljenje nade u Allahovu milost koja sve obuhvata, veći grijeh od onoga zbog kojeg toliko tuguješ.”[2]
Zejnul-Abidin je bio poznat po dobročinstvu prema majci. Toliko je bio pažljiv prema svojoj majci da su mu ljudi govorili: ”Ti toliko činiš dobročinstvo prema svojoj majci, da smo primijetili da čak ne jedeš zajedno s njom iz iste posude.” On je odgovorio: ”Bojim se da mi ruka ne krene prema zalogaju koji je ona pogledala svojim očima, pa da time ne pokažem neposlušnost prema majci.”[3]
Rekao je Amr ibn Usman el-Mekki: ”Allah, dž.š., je prekorio vjernike kojima je ponestalo strpljvosti u vjeri, podsjećajući ih na riječi nevjernika (idolopoklonika) koji su rekli: ”Idite i ostanite strpljivi pri klanjanju bogovima svojim.” (Sad, 6.) Ovo je jasno upozorenje svakom muslimanu i muslimanki kojima fali strpljivosti na putu islama.”[4]
Suvejd ibn Gafele, rekao je: ”Meleci idu ispred svake dženaze i govore: ‘Šta li je ovaj pripremio za Ahiret?’, a ljudi koji ostaju iza njega, govore: ‘Šta li je ostavio od dunjalučkog bogatstva?”'[5]
Rekao je čovjek Fudajlu ibn Bezvanu: ”Taj i taj musliman te je ogovarao.” Fudajl je odgovorio: ”Ovoga trenutka ću ražalostiti onoga ko mu je to naredio. Molim Allaha da oprosti mom bratu koji me ogovarao.” Čovjek je upitao: ”A ko je taj ko mu je naredio?” Odgovorio je: ”Prokleti šejtan.”[6]
Upitan je Muhamed ibn Fadl el-Belhi: ”Koji su znakovi nesreće i stradalništva?” Odgovorio je: ”Tri su znaka nesreće i stradalništva: posjedovanje znanja bez djela, činjenje djela bez iskrenosti prema Allahu, druženje s dobrim i pobožnim ljudima, a nepokazivanje poštovanja prema njima koje su zaslužili.”[7]
Rekao je Ebu Seid ibn el-A'rabi: ”Najveći stradalnik je onaj ko se ljudima predstavlja sa dobrim djelima, a u najružnijem izdanju (grijesima) predstavlja se Onome Koji mu je bliži od vratne žile kucavice.”[8]
Rekao je Muhammed ibn Sirin: ”Nepravda prema bratu muslimanu je da ga spominješ po najružnijim stvarima koje znaš o njemu, a da prešutiš svako dobro koje je pri njemu.”[9]
Rečeno je: ”Ako budeš imao sljedećih sedam osobina, odmorit će ti se tijelo i srce i sačuvat ćeš čast i vjeru:
Ne tuguj za onim što je prošlo,
Ne opterećuj se brigom i teretom više od svojih mogućnosti,
Ne kori ljude zbog mahane koju i sâm posjeduješ,
Ne traži nagradu za ono što nisi uradio,
Ne gledaj sa strašću ono što ne posjeduješ,
Ne srdi se na onoga kome neće naštetiti tvoja srdžba,
Ne hvali onoga ko o sebi zna suprotno od onoga što govoriš.”
Rečeno je: ”Jedan grijeh je mnogo, a hiljadu dobrih djela je malo.”
[1] Zejnul-Abidin, str. 111-112.
[2] Ibid., str. 69.
[3] Ibid., str. 115.
[4] Sifetu safve, II/683.
[5] Ibid., III/5.
[6] Ibid., str. 47.
[7] Risala el-kušejrijja, str. 22.
[8] Ibid., str. 30.
[9]Sifetu safve, III/171.
