Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Navodi se da je Habib al-Adžmi, jedan od dobrih i pobožnih muslimana (umro 119. h.g.), služio Hasana Basrija i usput je od njega učio fikh. Jedne noći bilo je hladno i padala je jaka kiša, a Habib je zakasnio donijeti večeru. Imam Hasan Basri upitao ga je: ”Gdje je večera, ubit će nas ova glad?” Habib je odgovorio: ”Šejh, došao je siromah na naša vrata i ja sam mu dao svu hranu koju smo imali u kući, jer sam čuo kada si ti rekao da se istinsko vjerovanje ogleda u tome da si sigurniji u ono što je kod Allaha, nego u ono što je u tvojoj ruci.” Na to mu je Hasan Basri rekao: ”Habibe, ti si čovjek jakog i velikog ubjeđenja, a malog znanja. Zašto mu nisi dao pola od onoga što smo imali, a pola ostavio nama da utolimo glad?” Dok su oni tako razgovarali neko je pokucao na vrata. Habib je otvorio vrata, a na vratima se pojavio sluga njihovog komšije sa posudom punom ukusne hrane, rekavši: ”Ovo vam je poklon od moga gospodara.” Tada se Habib nasmijao i rekao Hasanu Basriju: ”Šejh, ti si čovjek sa velikim znanjem, ali sa slabim ubjeđenjem.” Nasmijao se i Hasan Basri, pa mu je odgovorio: ”Habibe, mi smo bili tvoji predvodnici, ali si nas ti pretekao.”
