Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Alžir je dao mnogo učenjaka i boraca za slobodu i nezavisnost, ali su na jednog od njih muslimani Alžira posebno ponosni. Njegovo ime je El-Arebi et-Tibsi (Larbi Tbessi), alim i daija koji je na Allahovom putu podnio teret i muke kakve bi i planine teško nosile i podnijele. On je poseban i po tome što nema svog mezara, jer se njegovo tijelo istopilo u ključalom ulju.
El-Arebi el-Tibsi je bio šejh malikijskog mezheba i jedan od stubova reforme u Alžiru. Bio je generalni sekretar Udruženja alžirskih muslimanskih učenjaka, diplomirao je na Univerzitetu ”El-Zejtuna” u Tunisu, 1914. godine, a zatim je otišao u Kairo 1920. godine, radi studiranja šerijatskih nauka na Univerzitetu ”Al-Azhar”.
Vratio se u Alžir 1927. kako bi započeo svoje da'vetske aktivnosti, propagirajući reformističke ideje, a kada je 1954. izbila alžirska revolucija protiv francuskog kolonijalizma, on ju je zdušno podržao.
Naime, šejh el-Arebi el-Tibsi je podsticao muslimane Alžira na džihad, uvezivao je mudžahide i podsticao ih na strpljivosti i postojanost u borbi protiv okupatora. Mnogi njegovi prijatelji pokušavali su ga nagovoriti da napusti Alžir nakon što je postao jasna meta Francuza. Njegov odgovor je uvijek bio: ”Ako svi napustimo zemlju iz straha od smrti, ko će ostati sa narodom?!” Govorio je: “Da sam zdrav i mlad, ne bih proveo ni jedan dan u gradu, već bih požurio na planinu i pridružio se mudžahidima.”
Francuski okupatori su znali da je šejh veoma popularan i da je pristalica džihada i jedan od pokretača njegovih pozadinskih baza, pa su mu, preko svoje administracije u Alžiru, poslali nekoliko izaslanika da s njim pregovaraju u vezi džihada.
I nakon njegovog kontinuiranog odbijanja da pregovara u ime naroda i da, ako žele, mogu pregovarati samo sa mudžahidima, kolonizatori su vidjeli da je potrebno da ga se riješe. Nisu željeli da ga hapse ili ubijaju javno, jer bi to povećalo entuzijazam Alžiraca za džihad i njihovu mržnju prema kolonizatoru, pa je kidnapovan, a nakon toga mučen od strane senegalskog odreda u francuskoj vojsci.
Šejh je strpljivo podnosio mučenje i nije progovorio ni riječi, sve dok vođi tzv. Crvenih kaciga nije ponestalo strpljenja. Nakon nekoliko dana mučenja, pripremili su veliki lonac napunjen uljem iz automobila i vojnih kamiona, a ispod njega su naložili vatru dok ulje nije proključalo. Četvorica vojnika su odveli šejha do lonca sa ključalim uljem, vezali su mu ruke i noge, a zatim su ga podigli iznad lonca i tražili da prizna krivicu, da prihvati pregovore i smiri revolucionare, a šejh el-Arebi el-Tibsi je samo mirno ponavljao: ”La ilahe illallah, Muhammedun resulullah!” – ”Nema boga osim Allaha, i Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je Njegov Poslanik.”
Onda su mu stavili noge u lonac sa ključalim uljem, nakon čega je izgubio svijest. Zatim su malo-pomalo spuštali njegovo tijelo u vrelo ulje dok se nije istopilo i nestalo.
Allaha molimo da šejha El-Arebija el-Tibsija nagradi za njegov trud i žrtvu na Allahovom putu, i da mu podari najveće deredže u Džennetu. Amin!
