Direktor škole oženio se sestrom školskog domara koji radi sa njim, pa je, na osnovu tazbinske veze, bio zainteresiran da mu pomogne. Naime, kad god bi neki učitelj izostao s nastave, direktor bi rekao svome šuraku: ”Idi i održi učenicima čas umjesto učitelja.”
Malo po malo, u nedostatku nadzora, direktor je postavio svog šuraka kao učitelja u školi.
Dani su prolazili, a onda je direktor škole napredovao i postao direktor agencije za razvoj obrazovanja, a njegov šurak je postao direktor škole.
Prošlo je izvjesno vrijeme i zet je postao ministar obrazovanja, pa je svog šuraka postavio za direktora agencije za razvoj obrazovanja.
Kancelarija, luksuzni automobil, posluga i nastavnici oko njega, svi mu laskaju i utrkuju se ko će mu donijeti kahvu i novine.
Jednog dana, dok je pregledavao novine, za oko mu je zapeo naslov: ”Ministar obrazovanja odlučio je formirati komisiju za ocjenjivanje diploma radnika i provjeru njihovog obrazovnog nivoa”.
Domar je bio zbunjen i uspaničen, uplašio se da će biti otkriven. Ta, on je obični domar i nema diplomu koja ga kvalificira za poziciju na kojoj se nalazi.
Zgrabio je slušalicu i pozvao svoga zeta, ministra obrazovanja, i rekao mu: ”Dragi zete, znaš li ti da ja nemam diplome i da će me tvoja odluka o reviziji diploma razotkriti i osramotiti?!”
Ministar obrazovanja se grohotom nasmijao i rekao mu: ”Ne boj se, direktore, postavio sam te za šefa ocjenjivačke komisije.”
