Pripremio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
U mezar kojeg vidite na ovoj slici ukopan je Nasir El-Harrafi, čovjek koji je u kuvajtskim bankama deponovao bogatstvo vrijedno 12 milijardi dolara. Nasir El-Harrafi je bio na Forbesovoj listi među 100 najbogatijih ljudi na svijetu, bio je vlasnik 33 tankera nafte, mnoštva hotela u svijetu, bio je vlasnik polovice bogatstva ”ZAIN” kompanije za telekomunikacije, imao je dvadeset nebodera: u Kuvajtu, Maleziji, Dubaiju, Farancuskoj, Italiji, Londonu …
A ovo što vidite na slici je njegov ”neboder” u kojem sada živi, a naselio ga je 2011. godine.
Nasir je, da mu se Allah smiluje, kao i mnogi drugi bogataši, kraljevi, carevi, uglednici, ogrnut samo u tri bijela čaršafa, otišao (odnešen na ramenima ljudi) u svoj mezar, svoj novi dom u kojem će boraviti do Sudnjega dana. Ništa od dunjaluka nije ponio sa sobom. Sve je to ostalo drugim ljudima da uživaju i nemilice troše ono što je on godinama zarađivao i s mukom sticao. Nasirov slučaj i slučajevi hiljade drugih, njemu sličnih, ali i naših bližnjih rođaka, komšija i prijatelja, koje svakodnevno ispraćamo na Ahiret, velika su opomena, upozorenje i pouka nama koji još po zemlji hodamo, da nikada ne zaboravimo na smrt, na rastanak sa dunjalukom i da nikada ne zaboravimo tevbu i pokajanje.
Naši umrli nas svaki dan dozivaju ali ih mi ne čujemo: Dragi naši, o vi koji ste nastanili naše kuće i uzeli naše bogatstvo, neka vas ne obmane dunjaluk kao što je nas obmanuo, znajte da je dunjaluk sada za vas, ali da vas zato čeka obračun!
Prenosi se da je Ata ibn Ebi Rebbah rekao: ”Sjećanje na smrt donosi tri koristi: ubrzava tevbu, čini čovjeka zadovoljnim i sa malo dunjalučke nafake i odagnava pohlepu za onim što drugi posjeduju od dunjalučkog bogatstva i izobilja.” I obrnuto, vezivanje za dunjaluk, a zaborav i prezir Ahireta, kako stoji u jednoj predaji, donosi tri štete: ”stalnu zauzetost, brigu i nezadovoljstvo sa onim što se ima.”
Značenje ovog hadisa najbolje dolazi do izražaja upravo u našem vremenu. Danas s kim god pričate i razgovarate, svi govore da su maksimalno zauzeti, da glave ne mogu dići od silne zauzetosti i posla i opet su svi nezadovoljni i uglavnom puni brige, tuge i depresije. Zato ne dozvolimo nipošto da nas dunjaluk obmane kao što je obmanuo mnoge ljude, pa su se kajali kada kajanje nije bilo od koristi i probudili su se tek u svojim kaburovima, kao što je rečeno: ”Ljudi spavaju, a kad umru probude se, a kada se probude kaju se, a šta znači kajanje nakon kazne.”
Ibn Kesir u svom djelu ”El-bidaje ven-nihaje” spominje predaju od Fadla ibn Jahja'a koji je rekao da je bio na dvorcu Haruna Er-Rešida koji je pripremio veliku i raskošnu gozbu, na koju je, između ostalih, pozvao i pjesnika Ebu Atahiju, pa je Harun Er-Rešid tražio od Ebu Atahije da opiše taj raskoš u stihovima, što je ovaj i učinio, kazavši:
Živi kako god hoćeš u raskoši veleljepnih dvora
U kojima ti se jutrom i većerom što poželiš donijeti mora
Ali, onoga časa kada ti duša u grkljanu zastane
Zasigurno ćeš saznati da si žrtva vlastite obmane.
