Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Ebu Bekrova, r.a., oporuka na samrti
Kada je prvi pravedni halifa, Ebu Bekr, r.a., osjetio da mu se bliži smrti i rastanak sa dunjalukom, on je u zadnjim trenucima života učio kur'anski ajet: ”Smrtne muke će zbilja doći – to je nešto od čega ne možeš pobjeći.” (Kaf, 19.)
Zatim je svojoj kćerki Aiši, r.a., rekao: ”Uzmite ova dva dijela moje odjeće i operite ih i od njih mi načinite ćefine, jer su živi potrebniji nove odjeće od mrtvih.”
A nakon toga je pozvao svoga nasljednika Omera, r.a., i rekao mu: ”Omere, želim ti opručiti nekoliko stvari. Znaj da Allah ima pravo kod Svojih robova noću koje ne prima danju, i On ima pravo kod Svojih robova danju koje ne prima noću. Allah ne prima dobrovoljni ibadet (nafilu) prije nego se izvrše obavezni ibadeti (farzovi). Uistinu, vaga dobrih djela je teška kod onoga ko radi za Ahiret slijedeći Istinu na dunjaluku, i obaveza je vage, na koju su stavljana i pohranjivana dobra djela, da bude teška na Sudnjem danu; uistinu, vaga dobrih djela je lahka kod onoga ko nije radio za Ahiret i ko je slijedio zabludu, i obaveza je vage, na koju su stavljana loša djela, da bude lahka i da tas loših djela prevagne nad tasom dobrih djela na Sudnjem danu.”
Omerova, r.a., oporuka na samrti
Nakon što je drugi pravedni halifa, Omer, r.a., smrtno ranjen od ruke prokletnika Ebu Lu'lua, došao mu je Abdullah ibn Abbas i rekao: ”Vođo pravovjernih, ti si primio islam onda kada su drugi ustrajavali u nevjerstvu i zabludi, borio si se uz Allahovog Poslanika, s.a.v.s., onda kada su ga ljudi napadali i vrijeđali, napuštaš dunjaluk kao šehid na Allahovom putu, Poslanik, s.a.v.s., je preselio na Ahiret i bio je s tobom zadovoljan.” Kada je Ibn Abbas završio svoje pohvale u korist halife Omera ibn Hattaba, r.a., on mu je naredio da ponovi to što je rekao. Ibn Abbas je ponovio svoje riječi, a onda mu je Omer, r.a., rekao: ”Uistinu, obmanut je onaj koga vi uspijete obmanuti! Tako mi Allaha, da posjedujem sve što sunce obasjava dao bih samo da se spasim strahota smrtnih muka.”
Omerov sin Abdullah, ispričao je: ”Glava moga oca, nakon što je smrtno ranjen, bila je na mome krilu, pa mi je rekao: ‘Spusti mi glavu na zemlju!’ Rekao sam mu: ‘Oče, svejedno je da li bila na mom krilu ili na zemlji.’ Onda je on ljutito naredio: ‘Majka te neimala, sputi mi glavu na zemlju!’ Kada sam mu spustio glavu na zemlju, halifa Omer, r.a., rekao je: ‘Teško meni i mojoj majci ako mi se Allah ne smiluje!”’
Osmanova, r.a., oporuka na samrti
Kada su izdajnici islama i munafici ranili trećeg pravednog halifu, Osmana, r.a., on je, dok mu se krv slivala niz bradu, učio kur'ansku dovu: ”Nema Boga osim Tebe, slavljen si Ti! Ja sam doista prema sebi nasilje učinio!” Zatim je učio dovu: ”Allahu dragi, Tebi se utječem i od Tebe pomoć tražim u svim mojim stvarima i poslovima. Molim Te, podari mi sabura u ovom iskušenju!”
Nakon što je preselio na Ahiret našli su u njegovoj kući zaključan sanduk. Kada su ga otvorili u njemu su našli komad papira na kojem je halifa Osman, r.a., ispisao svoj vasijet (oporuku) sljedećeg sadržaja:
”U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Osman ibn Affan svjedoči da nema drugog istinskog božanstva osim Allaha i da je Muhammed, s.a.v.s., Njegov rob i Njegov Poslanik. Svjedočim da je Džennet istina i da će Allah proživjeti one u kaburovima na Dan u koji nema nimalo sumnje. Allah, zaista, ne krši Svoje obećanje! Na toj Istini živimo, na njoj umiremo i s njom ćemo biti proživljeni, ako Bog da!”
Alijina, r.a., oporuka na samrti
Nakon što je četvrti pravedni halifa, Alija, r.a., smrtno ranjen od ruke haridžijskog prokletnika, Ibn Muldžima, upitao je ashabe: ”Šta ste uradili sa mojim ubicom?” Odgovorili su mu: ”Uhapsili smo ga!” Alija, r.a., rekao im je: ”Nahranite ga mojom hranom i napojite ga mojom vodom. Ako ostanem živ vidjet ću šta ću s njim uraditi, a ako umrem onda ga ubijte samo jednim udarcem sablje, ne udarajte ga više puta.” Zatim je, nakon što je naredio sinu Hasanu da ga gasuli, rekao: ”Nemojte me zamotavati u skupocjene ćefine, jer sam čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., kada je rekao: ‘Ne opremajte mrtve u skupe ćefine, jer se oni brzo pohabaju!”’
Oporuka Muaza ibn Džebela, r.a., na samrti
Kada je plemenitom ashabu Muazu ibn Džebelu došao smrtni čas, govorio je: ”Allahu dragi! Cijeli život strahovao sam od Tvoje kazne, a sada se nadam Tvojoj milosti i oprostu! Allahu dragi! Ti znaš da ja nisam volio dunjaluk radi toga da po njemu rijeke razvodim i drveće sadim, već radi posta u danima velike vrućine, dugog stajanja na noćnom namazu i druženja sa učenjacima u halkama ilma.” Zatim je ispustio dušu izgovarajući šehadet. Muhammed, s.a.v.s., je rekao: ”Divan li je čovjek Muaz ibn Džebel!”
Posljednje riječi Bilala ibn Rebbaha, r.a.
Kada je muezin Allahovog Poslanika, s.a.v.s., Bilal ibn Rebbah, r.a., bio na samrti, njegova supruga je zapomagala: ”O žalosti naša!” Tada je Bilal skinuo pokrivač sa svoga lica i rekao: ”Ne govori: ‘O žalosti naša!’, već reci: ‘O radosti naša!’ Ta, ja ću se uskoro sresti sa voljenim Poslanikom, s.a.v.s., i njegovim ashabima.”
Ebu Zerr el-Gifari, r.a., na samrti
Kada je Ebu Zerr el-Gifari bio na samrti, njegova supruga je plakala, a on ju je upitao: ”Zašto plačeš?” Odgovorila je: ”Kako da ne plačem a ti umireš sâm, u napuštenom mjestu i nemamo odjeće od koje bismo ti mogli načiniti ćefine.” On joj je rekao: ”Ne plači, već budi vesela! Ja sam čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., kada je rekao skupini ljudi u kojoj sam i ja bio: ‘Među vama je onaj koji će sâm umrijeti, u napuštenom mjestu, ali će mu na dženazu doći grupa muslimana.’ Nema niko od te skupine da već nije umro u svom mjestu i među većom skupinom ljudi. Ja sam taj koji će umrijeti u napuštenom mjestu i čijoj dženazi će prisustvovati skupina muslimana. Tako mi Allaha, ovo nije laž. Nego pogledaj da li iko ide putem prema nama.” Njegova supruga je izašla iz kuće i, zaista, srela je skupinu muslimana koji su je upitali: ”Šta je s tobom?” Ona je odgovorila: ”Musliman umire u ovoj kući, pa ako imate nešto od odjeće da mu načinimo ćefine?!” Upitali su: ”A ko je on?” Odgovorila je: ”Ebu Zerr.” Oni su u čudu upitali: ”Ebu Zerr, ashab Allahovog Poslanika?” Zatim su ušli u njegovu kuću i poselamili ga, a on ih je obradovao i prenio im je hadis koji je spomenuo svojoj suprugi. Onda im je rekao: ”Tako vam Allaha, nemojte mi praviti ćefine od odjeće nekog od vas ko je bio emir, uglednik ili neki starješina u svom mjestu.” Među njima su našli samo jednog mladića, ensariju, koji nikada nije bio na nekoj funkciji i od njegove odjeće su načinili ćefine. Kada je ispustio dušu, ogasulili su ga i zamotali u ćefine, a dženazu mu je klanjao Abdullah ibn Mes'ud, r.a., koji je bio u toj grupi muslimana.
Ebu Derda, r.a., na samrti
Kada je ashab Ebu Derda, r.a., bio na samrti, govorio je: ”Zašto ljudi ne rade za ovaj smrtni čas, koji je meni došao?! Zašto ljudi ne rade za ovaj dan i ovaj teški trenutak?!” Zatim je ispustio svoju plemenitu dušu.
Selman el-Farisi, r.a., na samrti
Selman el-Farisi, r.a., je plakao na samrti, pa su ga upitali: ”Šta te je rasplakalo?” Odgovorio je: ”Allahov Poslanik, s.a.v.s., nam je oporučio da nam je od dunjaluka dosta onoliko koliko je dosta konjaniku na putovanju, a ja umirem sa ovoliko imetka.” A šta je i koliko imetka posjedovao Selman el-Farisi, r.a.? Iza njega su ostale samo tri posude: posuda za vodu, posuda za hranu i posuda za kupanje.
Imam Šafija na samrti
Kada je imam Šafija bio na smrtnoj postelji posjetio ga je imam Muzeni i upitao: ”Kako si osvanuo, Ebu Abdullah?” Odgovorio je: ”Osvanuo sam kao putnik sa dunjaluka, kao onaj koji se rastaje sa prijateljima, koji ide u susret svojim lošim djelima, koji će čašu smrti uskoro popiti, koji će pred Allaha stati, a ne zna hoće li mu duša u Džennet, pa da joj čestita, ili će u Džehennem, pa da joj izrazi saučešće.”
Hasan Basri na samrti
Kada je Hasanu Basriju došao smrtni čas, pokretao je svoju ruku i govorio: ”Ovo je, zaista, stepen strpljivosti i predanosti!”
Fudajl ibn Ijad na samrti
Islamski učenjak, poznat kao ”pobožnjak dva Harema” (Abidul-haremejn), u smrtnoj agoniji se bio onesvijestio, pa kada se za trenutak osvijestio, govorio je: ”O dugog li puta, a slabe li poputnine!”
Halifa Me'mun na samrti
Abbasijski halifa Me'mun je na samrti naredio da ga spuste na zemlju, a zatim je stavio svoje čelo na zemlju i rekao: ”O Ti, čija vlast nikada ne prestaje, oprosti onome čija vlast je prošla!”
Hišam ibn Abdul-Melik na samrti
Kada je halifa Hišam ibn Abdul-Melik bio na samrti, pogledao je u članove svoje porodice koji su plakali, pa je rekao: ”Hišam vam je došao sa dunjalučkim blagodatima, a vi ste njemu došli sa suzama. Hišam je vama ostavio ono što je sakupio od dunjaluka, a vi ste njemu ostavili ono što je natovario od grijeha. Nema većeg iskušenja od Hišamovog, ako mu Allah ne oprosti.”
Harun er-Rešid na samrti
Pred kraj života halifa Harun er-Rešid se razbolio i kad su ljekari, i pored svih napora i želja, izrazili sumnju u mogućnost izlječenja, i kad je osjetio da mu se bliži smrt, naredio je da mu donesu ćefine i da mu iskopaju kabur. Kada su iskopali kabur, on je gledao u njega i učio ajet: ”Moj imetak mi ništa nije koristio, moje snage nema više!”
