Odgovorio: dr. Muhamed ibn Salih el-Munedžid
Preveo i prilagodio: mr. Semir Imamović
Obaveza džunupa, prije obavljanja bilo kojeg namaza, je da se okupa. Namaz obavljen u stanju džunupluka šerijatski je neispravan.
Kupanje, u spomenutoj situaciji, obavezno je u svakom slučaju pa i u slučaju propuštanja namaza u džematu ili isteka namaskog vremena. Ako se osoba, koja je džunup probudila pred kraj namaskog vremena i boji se, ukoliko obavi gusul (šerijatsko kupanje), da bi moglo isteći namasko vrijeme, prema mišljenju većine islamskih učenjaka dat će prednost gusulu, zato što se kupanje od džunupluka smatra opravdanim šerijatskim razlogom za odgađanje namaza izvan njegovog vremena.
Za njega – osbu koja džunup – namasko vrijeme nastupa od momenta kada se probudi i traje sve dok ne obavi namaz, prema riječima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Nije nemarnost u spavanju (odgađanju namaza zbog sna), nego u budnosti (odgađanju namaza kada je čovjek budan): ako neko od vas prespava namaz ili ga zaboravi, neka ga klanja kada se sjeti/probudi.“ (Tirmizi, 177, Nesai, 614, Ebu Davud, 437, Ibn Madža, 698 od Ebu Katade, radijallahu anhu)
Pojašnjavajući mišljenje džumhura (većine islamskih učenjaka), Ibn Kudame, Allah mu se smilovao, kaže: „Ako ima vode, nije dozvoljeno uzeti tejemmum, pa čak i ako se bojimo da bi, usljed njenog korištenja ili nabavke, moglo isteći namasko vrijeme, bez obzira da li smo na putovanju ili kod kuće. Ovo je mišljenje većine islamskih učenjaka, među kojima su: Šafija, Ebu Sevr, Ibn Munzir i hanefijski pravnici.“ (El-Mugni, 1/166)
