Piše: Abdul-Aziz el-Tarifi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Nema zadovoljstva i užitka ako Allah nije učinio put do njega dozvoljenim. A onaj ko smatra ili sumnja da je Allah zabranio ljudima zadovoljstvo i užitak, to je zato što je on načinio sebi zabranjen put do tog užitka ili ga je pomiješao sa zabranjenim (haram) stvarima.
Ljudi neće otvoriti vrata harama, a da im se, zauzvrat, neće zatvoriti vrata halala. Allah neće učiniti prirođenom ljudsku sklonost nečemu što je zabranjeno, a zatim ih kazniti zbog toga, a da im ono što je dozvoljeno (halal) nije učinio dovoljnim i dostatnim. Uzvišeni Allah je zabrane (harame) učino ispitom i iskušenjem.
Džennet je, sa svojim neopisivim prostranstvom i užicima, bio dozovljen Ademu, alejhi selam, osim jednog stabla, pa je šejtan njime okupirao Ademovu dušu, tako da mu je Džennet, i pored toga što je prostran kao nebesa i Zemlja, postao tijesan, a zabranjeno stablo je, i pored svoje sićušnosti i skučenosti, postalo široko. Pa, šta tek šejtan može učiniti sa skučenim i ograničenim dunjalukom i mnoštvom zabranjenih ”stabala” na njemu?!
Ako pokvarenjaci i griješnici ne mogu doći do onoga što je zabrenjeno, oni ga svojim lukavštinama pretvore u halal dajući mu drugačija imena, a počiniti haram znajući i priznavajući da je haram, manji je grijeh kod Allaha, nego počiniti haram smatrajući ga dozvoljenim.
Predstavljanje zabranjenih stvari u obliku dozvoljenih je metod koji je šejtan započeo sa Ademom, alejhi selam, i koji su njegovi potomci usvojili nakon njega, shodno ajetu: ”Ali šejtan mu poče bajati i govoriti: “O Ademe, hoćeš li da ti pokažem drvo besmrtnosti i carstvo koje neće nestati?” (Ta-Ha, 120.)
Zabrane koje materijalisti nameću da kontrolišu živote ljudi su mnogostruko veće od onoga što im je Allah zabranio za dobrobit njihovog dunjaluka i Ahireta. Ali, i pored toga, oni na mnoštvo svojih zabrana gledaju kao na civilizaciju, a na neznatan broj zabrana (harama) u islamu, gledaju kao na ekstremizam.
