Pripremio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, jedanput je sjedio sa svojim ashabima, a oni su ga pitali o prijašnjim Allahovim poslanicima i njihovim osobinama i svojstvima, kao i o njihovim narodima i nekim događajima iz njihovog života. Između ostaloga, pitali su ga o stvaranju prvog čovjeka i on im je rekao: ”Allah, dž.š., stvorio je prvog čovjeka i poslanika, Adema, a.s., i on je bio visok šezdeset aršina (oko trideset metara).” Ashabi su upitali: ”Allahov Poslaniče, a zašto mi nismo njegove visine i zašto su danas ljudi mnogo manji od njega?” Odgovorio je: ”Od stvaranja Adema, ljudi su iz generacije u generaciju bili manji i niži rastom, sve dok se nisu smanjili na sadašnju visinu.” ”A koliko će ljudi biti visoki u Džennetu?”, ponovo su upitali ashabi. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio im je: ”Svi koji uđu u Džennet bit će Ademove visine”, a zatim je rekao: ”Kada je Allah, dž.š., stvorio Adema, udahnuo mu je dušu i on je kihnuo, zatim ga je Allah nadahnuo kako će Mu zahvaliti, pa je Adem rekao: ‘Elhamdulillah’, a Allah mu je odgovorio: ‘Jerhamukellah (Allah ti se smilovao).’ Tako su hamd – zahvala Allahu, i rahmet – prizivanje Allahove milosti, postali veličanstveni simboli islamske kulture u muslimanskim društvima. Kada neko od vas kihne, neka kaže elhamdulillah, a onaj ko je s njim u društvu neka mu nazdravi riječima jerhamukellah, jer je to moj sunnet. Zatim je Allah rekao Ademu, a.s.: ‘Idi do one skupine meleka i reci im: Es-selamu alejkum!’ On je otišao i poselamio ih, a oni su otpozdravili: ‘Ve alejkes-selam ve rahmetullahi!’ Nakon toga, Allah ga je upitao: ‘Ademe, jesi li zapamtio njihov odgovor?’ ‘Da’, odgovorio je Adem. Onda mu je Allah, dž.š., rekao: ‘To je tvoj pozdrav i pozdrav svih tvojih potomaka. Kada im nazoveš selam, oni će ti još ljepše otpozdraviti prizivajući Moju milost na tebe. Zato traži od Mene da ti se smilujem i Ja ću to učiniti.”’
Tada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, proučio ajet: ”Kada pozdravom pozdravljeni budete, ljepšim od njega otpozdravite, ili ga uzvratite, jer će Allah za sve obračun tražiti.” (En-Nisa, 86.) Pošto su ashabi pomno slušali i pamtili svaku riječ, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nastavio je svoj govor i rekao: ”Nakon toga, Allah, dž.š., potrao je Adema po leđima i iz njegove kičme izašlo je sve njegovo potomstvo koje će Allah stvoriti do Sudnjega dana i svaki potomak njegov imao je između očiju biljeg od svjetla, a zatim ih je Allah uzeo Svojom rukom.” Ashabi su upitali: ”Allahov Poslaniče, a kako to da Allah uzima stvari Svojom rukom?” On je odgovorio: ”Allah uzima šta hoće, kako hoće i kada hoće, bez kakvoće (pitanja kako) i bez uspoređivanja, Njemu ništa nije slično, On sve čuje i vidi.” Tada su ashabi uzviknuli: ”Vjerujemo u Allaha bez bilo kakvog uspoređivanja, jer Njemu ništa slično nije. Zatim je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Onda je Allah, dž.š., a obje ruke su mu bile ispružene, rekao Ademu: ‘Biraj koju želiš.’ Adem je kazao: ‘Biram desnu, a obje ruke moga Gospodara su desne.’ Tada je Allah ispružio Svoju ruku, a u njoj je bio Adem i sve njegovo potomstvo, pa je Adem, a.s., upitao: ‘Gospodaru moj, ko su ovi?’ Allah, dž.š., odgovorio mu je: ‘To je tvoje potomstvo, Ademe.’ Posmatrajući svoje potomstvo, Adem je vidio da je svakom od njih određen njegov rok na dunjaluku, a pogled mu se posebno zadržao na jednom čovjeku koji je imao posebno svjetlo. U srcu je osjetio veliku ljubav prema njemu i upitao je: ‘Gospodaru moj, ko je ovaj čovjek?’ Allah, dž.š., odgovorio mu je: ‘To je tvoj sin Davud kojem sam odredio da će živjeti šezdeset godina.’ Onda je Adem, a.s., rekao: ‘Gospodaru moj, produži mu život’, a Allah mu je odgovorio: ‘To je ono što sam mu propisao i odredio.’ Zatim je Adem upitao: ‘Gospodaru moj, a koliko života si meni odredio?’ Allah, dž.š., odgovorio je: ‘Odredio sam da živiš hiljadu godina’, a Adem je tada rekao: ‘Uzmi od mog života četrdeset godina i produži život Davudu.’ ‘Uslišana je tvoja molba’, rekao mu je Allah, dž.š. Nakon toga, Adem, a.s., i njegova žena Hava, a.s., živjeli su u Džennetu koliko je Allah, dž.š., htio, a zatim su iskušani zabranom jedenja plodova sa jednog džennetskog stabla i prekršili su zabranu i spušteni su na Zemlju. Od tada je Adem, a.s., brojao godine svoga života, pa kada mu je došao Melek smrti da mu uzme dušu, rekao mu je: ‘Ti si došao prije vremena, jer meni je određen život od hiljadu godina, a ti si došao četrdeset godina ranije.’ Melek smrti mu je odgovorio: ‘Ne, nisam ja uranio, nego si ti četrdeset godina poklonio svom sinu Davudu.’ Međutim, Adem je to porekao, ali je poricanje bilo zbog zaborava i ostavio je svojim potomcima u naslijeđe te dvije osobine, poricanje i zaboravljanje. Zbog toga je Allah, dž.š., naredio zapisivanje ugovora i obavezno prisustvo svjedoka da bi bili dokaz protiv onih koji poriču ili zaboravljaju ono što su dogovorili i obećali. (Buharija i Tirmizi)
