Piše: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Velika je Allahova dobrota i milost prema Njegovim iskrenim robovima, i Njegove blagodati ne mogu se izbrojati. Između ostaloga, Allah, dželle šanuhu, iz milosti prema vjernicima, učinio je da zadnji mjesec u godini (zul-hidže) bude mjesec ibadeta i pokornosti i da prvi mjesec u godini (muharrem), također, bude mjesec ibadeta i pokornosti. Na taj način, naš Gospodar nas podučava da godinu koja je na isteku završimo i opečatimo ibadetom, kao i da novu godinu počnemo i otvorimo ibadetom i pokornošću Allahu, dželle šanuhu, te zahvalnošću na uputi i neizmjernim blagodatima.
Imam Ibn Redžeb el-Hanbeli, rekao je: ”Ko posti u mjesecu zul-hidžetu, a zatim u mjesecu muharremu, on je zapečatio prethodnu godinu ibadetom i pokornošću i započeo je novu godinu ibadetom i pokornošću, i nadati se je da će mu cijela godina biti upisana kao ibadet.” (El-Letaif, 85. str.).
Post u mjesecu muharremu je najbolji i najvrjedniji post nakon obaveznog posta mjeseca ramazana, kao što se navodi u hadisu od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojem je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Najbolji post, nakon ramazanskog posta, je post u Allahovom mjesecu muharremu, a najbolji namaz, nakon obaveznih (farz) namaza, je noćni namaz (kijamul-lejl).” (Muslim)
Tabiin Ebu Osman el-Nahdi, rekao je: ”Ashabi su posebno vodili računa o tri desetine: zadnjih deset dana ramazana, prvih deset dana zul-hidžeta i prvih deset dana muharrema.” (El-Letaif, 84. str.)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nazvao je muharrem Allahovim mjesecom, što samo po sebi govori o odabranosti i svetosti ovog mjeseca kod Allaha i vrijednosti ibadeta u njemu.
Ono po čemu se posebno odlikuje mjesec muharrema jeste Dan ašure, a to je deseti dan muharrema. To je blagoslovljeni dan koji su slavili i Jevreji i provodili ga u postu, jer je to dan u kojem je Allah, dželle šanuhu, spasio Musaa, alejhi selam, i Benu Izraelćane od faraona i njegove vojske.
Prenosi se od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, da je rekao: ”Kada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu zatekao je Jevreje da poste Dan ašure, pa je upitao: ‘Šta je ovo?’ Rekli su mu: ‘Ovo je dan u kojem je Allah spasio Benu Izraelćane od njihovog neprijatelja, pa je Musa, alejhi selam, postio ovaj dan.”’ (El-Buhari)
To je bilo početkom druge godine po Hidžri i post na Dan ašure bio je obavezujući (vadžib), a kada je naređen ramazanski post, onda je post na Dan ašure spušten na nivo dobrovoljnog (nafila) posta.
Budući da je post u mjesecu ramazanu naređen druge godine po Hidžri, jasno je da obaveza posta Dana ašure nije trajala više od godinu dana, na šta aludira i predaja od Aiše, radijallahu anha, u kojoj je rekla: ”Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu postio je Dan ašure i naredio je muslimanima da ga poste, a kada je naređen ramazanski post, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ostavio je Dan ašure (kao obavezujući post), pa ko je htio i dalje je postio Dan ašure, a ko je htio da ostavi post na taj dan mogao je to učiniti.” (El-Buhari)
No, bez obzira što post na Dan ašure nije obavezan, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, postio je taj dan i preporučio ashabima da ga poste, jer je nagrada za post na Dan ašure velika.
U tom smislu je i hadis u kojem se navodi da je jedan čovjek došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i pitao ga za post na Dan ašure, pa mu je rekao: ‘Nadam se da će Allah za post na Dan ašure oprostiti grijehe od prošle godine.”’ (Muslim, br. 1162.)
Ashabi su podsticali i svoju djecu da poste Dan ašure zbog sevaba i nagrade. Naime, Rubejji'a bint Muaviz, radijallahu anha, rekla je: ”Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao je na Dan ašure glasnika u naselja ensarija da im kaže: ‘Ko nije zapostio neka upotpuni post do kraja dana, a ko je zapostio neka nastavi post.’ Mi smo postili taj dan i djecu smo podsticali da poste. Pravili smo im vunene igračke, pa ako bi neko dijete počelo plakati zbog gladi, davali smo mu igračku da zaboravi na glad do iftara.” (El-Buhari)
Mnogi muslimani iz prvih generacija postili su Dan ašure i na putovanju, a među njima i Abdullah ibn Abbas, Ebu Ishak es-Sebi'i, Ez-Zuhri i drugi. Imam Ez-Zuhri, govorio je: ”Ramazanski post se može napostiti i u drugim danima i mjesecima, a Dan ašure ne može.”
Sunnet je postiti dan prije Ašure uz Dan ašure, ili dan poslije uz Dan ašure, na osnovu riječi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ”Ako ga dočekamo iduće godine ćemo postiti i deveti uz deseti dan muharrema.” (Muslim)
Islamski učenjaci spomenuli su tri mogućnosti u vezi posta Dana ašure:
– postiti deveti, deseti i jedanaesti dan muharrema;
– postiti deveti i deseti dan muharrema;
– postiti deseti i jedanaesti dan muharrema. (Fikhus-sunne, III-127.)
Molimo Allaha da nam omogući da postimo dane Ašure, da ukabuli naš post i oprosti nam sve grijehe od prošle godine i da nam omogući da Mu do kraja našeg života iskreno robujemo. Amin!
